Ово су топ 3 бизниса у пољопривреди – ево зашто је важно где живите

Пољопривреда у Србији и даље важи за један од најсигурнијих начина улагања, поготово за породична газдинства или мала предузећа која желе да се прошире. Иако се тржиште мења, цене пољопривредних производа падају, ипак ове три гране пољопривреде и даље остају најисплативије. Међутим, да бисте имали успеха и зарадили неопходно узети у обзир све чиниоце, па чак и место односно географски положај где живите, јер није сваки део Србије погодан за све врсте пољопривреде.

Воћарство — сигуран пласман и добра зарада
Србија је један од водећих европских извозника малине, а интересовање расте и за боровницу и јабуку. Иако се малинари већ неколико година уназад жале на ниску откупну целу малина, ова врста производње и даље спада међу најпрофитабилније гране воћарства у Србији.

Малина најбоље успева у западној Србији у сад већ чувеним малинарским крајевима – у околини Ариља, Ивањице, Ужица и Прибоја. За подизање хектара малине потребно је уложити око 8.000 до 12.000 евра (садни материјал, систем за наводњавање, противградне мреже, заштита биља). Просечан принос се креће од 8 до 12 тона по хектару, а откупна цена у последњим годинама иде од 250 до 350 динара по килограму, док је овог лета већ достигла цифрту од 400 динара. То значи да профит на хектару може да буде и преко 10.000 евра годишње, нарочито ако је пласман сигуран (хладњаче, извоз).

Илустрација: Иако се малинари жале на цену, ова врста производње и даље је исплатива

Јабука најбоље успева у Војводини, Шумадији и Срему, где су погодне равнице за интензивну производњу. Трошак подизања модерног воћњака са противградном мрежом и системом „кап по кап“ може да достигне 15.000 до 20.000 евра по хектару. Добра вест је да кад се ови системи једном уграде трају годинама уз редовно одржавање. Принос достиже 40–60 тона по хектару, а цена варира од 30 до 70 динара по килограму. Уз добру сорту и складиштење, годишњи профит по хектару може бити од 4.000 до 8.000 евра.

Боровница је тренутни хит међу извозним културама, али и воћарима управо због стабилне цене која се не мења већ последњих неколико година. Њена производња се шири у Шумадији и Подрињу, где је земљиште киселије, што одговара боровници. Улагање у савремен засад боровнице (саднице, мрежа, системи наводњавања) износи 20.000–30.000 евра по хектару, али принос од 8–12 тона уз цену од 500 до чак 1.000 динара по килограму, омогућава потенцијалну зараду и преко 15.000 евра годишње.

Узгој стоке — традиција која доноси профит
Сточарство је деценијама био и остаје стуб српске пољопривреде. Проблеми у говедарству довели су до пада броја крава, али је то уједно и шанса за нове произвођаче управо зато што недиостаје крава. Узгој товних говеда или свиња може бити исплатив посао, нарочито ако се производња хране делимично обезбеди на сопственим њивама.

Илустрација: Мањак млечних говеда може бити шанса за успех

Говеда су најисплативија у брдско-планинским пределима попут Златибора, Пештери и Сјенице где има доста пашњака, па испасање током пролећа, лета и јесени може значајно да смањи трошкове за храну, а млеко које дају овекраве је квалитетније.  Кад је у питању товно говедарство улагања су нешто већа, али је већа и добит. За тов једног говечета потребно је уложити 600–800 евра, а добит по јединици може бити 250–400 евра након 12–18 месеци. Цена живе ваге је од 3–4 евра по килограму, при просечној тежини од 600–700 кг.

Свиње, посебно у Срему, Банату и Мачви, такође имају сигуран пласман. За тов једног прасета до 110–120 кг потребно је око 120–150 евра, а профит се креће од 30 до 50 евра по свињи. Ако се ради у већем обиму, добит је солидна и стабилна, а пласман обезбеђују кланице или директна продаја.

Лековито и ароматично биље — мали трошкови, добра маржа
Производња лековитог и ароматичног биља све је популарнија. Србија има добре услове у централним и јужним крајевима, где је земљиште јефтиније, а радне снаге довољно.

Илустрација: Од лаванде може добро да се заради

Лаванда се последњих година све више сади у Шумадији и Поморављу, где се лако организује прерада у етерично уље. Оснивање плантаже кошта 3.000–5.000 евра по хектару, а принос може бити 800–1.500 кг сушене масе, са ценом 5–10 евра по килограму. Ако се производи уље, профит по хектару може премашити 5.000 евра.

Невен и матичњак су скромнији у захтевима, а цене сувих цветова иду 7–12 евра по килограму. Са приносом од 500–1.000 кг по хектару, зарада је 2.000–4.000 евра по хектару, уз минимална улагања.

Како истичу агростручњаци уз правилно планирање, улагања у воћарство, сточарство или лековито биље могу се вратити у року од 3–5 година, а зарада после тога постаје стабилна. Кључ успеха је у следећем:

• добра технологија производње
• сигуран пласман
• подршка кроз субвенције

Управо због ових потенцијала, пољопривреда остаје један од најсигурнијих начина за одржив бизнис у Србији — било да се ради о модерном воћњаку, фарми или мирисном пољу лаванде.

Извор: Агробизнис магазин