Објављене процене рода соје и цена

Републички завод за статистику објавио је 1. јула 2024. године податке о процењеним засејаним површинама јарих усева. Према Саопштењу, сојом је засејано 219.083 хектара, што представља пораст од 3,8% у односу на прошлогодишњу површину и повећање од 5,9% у односу на десетогодишњи просек. Овај пораст у засејаним површинама указује на растућу важност соје у домаћој пољопривреди.

Ипак, изузетно високе дневне и ноћне температуре које владају од почетка јула представљају значајан изазов за усеве соје, који се налазе у фазама од цветања до наливања зрна. У овом периоду, падавине и ниже температуре су неопходне како би се спречило одбацивање цветова и махуна. Осим тога, високе температуре погодују размножавању гриња које могу озбиљно угрозити приносе, што захтева примену одговарајућих третмана.

На основу процене засејаних површина и трогодишњих просечних приноса соје од 2,27 тона по хектару, очекује се производња од око 497.000 тона зрна соје. Према проценама, домаћа производња ће бити довољна за задовољење потреба у тржишној 2024/25 години, са око 15 хиљада тона расположивих за извоз.

У индустријским капацитетима, од процењене количине зрна биће произведено око 413.000 тона протеинских производа од соје и око 95 хиљада тона сојиног уља. Процена расположивих количина за извоз протеинских производа износи 90 хиљада тона, док је за уље 75 хиљада тона.

Цена соје на „Продуктној берзи“ Нови Сад у протеклих годину дана задржала је стабилан ниво, уз сезонски пад у време жетве и карактеристичан пад потражње. Цена се кретала између 403 и 595 долара по тони. Ипак, услед умањених приноса и производње соје, извоз зрна бележи пад већ трећу годину заредом, док увоз расте. У 2023. години увоз соје је порастао за 8% количински, док је вредносно забележен пад од 15% због пада светских цена соје. Поређењем са петогодишњим просеком, увоз је количински повећан више него троструко, а вредносно за 162%.

Соја се у 2023. години највише извозила у земље ЕУ (79%), од чега је највећи део отишао у Словачку (40%) и Румунију (24%). Такође, велике количине су извезене у CEFTA земље (19%), највише у Црну Гору (62%) и Босну и Херцеговину (29%). Међу осталим земљама (2%), највећи део је извезен у Турску (60%) и Казахстан (26%).

Прерађени производи од соје такође су се највише извозили у земље ЕУ. Сојино уље је највише извезено у Бугарску (31,3%), Грчку (19,5%), Холандију (13,6%), Словенију (9,3%) и Немачку (8,2%). Сојина сачма је у највећој мери извезена у Аустрију и Хрватску. Извоз сојиног брашна и гриза углавном је био усмерен ка Бугарској, Холандији, Чешкој, Пољској, Румунији и Италији, док је текстурат соје највише извезен у Холандију, Белгију, Чешку, Француску и Италију.

Према прогнозама америчког министарства пољопривреде (USDA), за тржишну 2024/25 годину очекује се рекордна производња соје од 421,85 милиона тона, што је повећање од 26,44 милиона тона у односу на претходну годину. Овај раст производње ће пратити увећана прерада у САД и већа производња соје у Бразилу. Прогнозира се ширење увоза соје и сојине сачме, уз могућност да увоз достигне рекордан ниво у 2024/25 години, а прелазне залихе ће обезбедити стабилност цена у условима повећане тражње.

Уредба (ЕУ) 2023/1115 Европског парламента и Савета од 31. маја 2023. године о стављању на располагање на тржишту Уније и извозу из Уније одређених добара и производа у вези са крчењем шума и деградацијом шума, објављена је у „Службеном листу ЕУ“ 9. јуна 2023. године. Овом Уредбом је обухваћен читав низ производа, укључујући соју и њене прерађевине, са циљем смањења доприноса крчењу шума и деградацији шума широм света, што би допринело смањењу емисије гасова стаклене баште и глобалном губитку биодиверзитета. Од почетка примене 1. јануара 2025. године, роба из сојиног сектора, као што су соја у зрну, брашно и гриз од соје, сојино уље и његове фракције, као и уљане погаче и остали чврсти остаци добијени приликом екстракције уља од соје, мораће да подлежу поступку доказивања.

Извор: МПШВ