Обратите пажњу на овце, ово је период кад се појављује шуга

Услед неадекватних услова држања и недовољне хигијене у стајама међу овцама се може појавити шуга. У питању је заразна болест која је распрострањена у готово свим овчарским регионима, а најчешће се јавља током зиме и у рано пролеће. Шуга оваца је паразитарно обољење коже проузроковано различитим врстама шугараца. Брзо и лако се преноси сa животиње на животињу, а најчешће обољевају овце које нису у доброј кондицији. Узрочници болести су гриње, шугарци којим има више врста, а у Србији је најзаступљенији psoroptes шугарац који паразитира на површини коже.

Заразна се у стадо може унети куповином болесних шугавих животиња. Преноси се контактом са овце на овцу, али и вуном и крастама које се могу задржати на огради, бодљикавој жици, трњу и грмљу, као и прибором за шишање. Уколико је у питању psoroptes шугарац он рилом буши кожу и сиса крв и лимфу, својим присуством иритира кожу изазивајући локално запаљење и јак свраб. На месту убода стварају се чворићи и мехури и то већ за два до три дана након инфекције. Бушењем коже настају отвори кроз које излази лимфа са пропалим ћелијама епидермиса што изазива запаљенске процесе и отпадање длаке.

Илустрација: Уколико се овца превише чеше посебно о околне предмете проверите да нема шугу

Симптоми

Секрети шугараца изазивају свраб, који је и први симптом болести услед чега долази до учесталог чешања оваца о разне предмете или препреке. Болест се у почетку појављује на гребену, а затим се шири према леђима и врату, а након тога према стомаку. По кожи заражене овце се појављују црвенкасте мрље и мехурићи, који прскају остављајући ране на којима се страварују красте које се сасуше и отпадају у виду љуспица и перути. Кожа постаје груба, испуцана и наборана. Често се јављају и теже озледе услед чешања па могу настати крварења и секундарне инфекције. На оболелим местима вуна је сува, крта и лако се кида, па долази до њеног отпадања или у праменовима виси на животињама.
Развој промена на кожи и видљиво испољавање шуге зависи од отпорности организма. Код животиња које имају солидан имунитет шугарци тешко испољавају свој патогени ефекат, али код животиња са ослабљеним имунитетом шуга може да се јави у клиничком облику. Ови шугарци на домаћину живе месеца до два и полажу око 60 јаја, а развојни циклус траје две до три недеље током зиме, односно два до три месеца током лета. Болест избија у хладним данима када животиње бораве у стајама, а лети када су овце на отвореном под дејством сунчевих зрака шугарац прелази у абиотично стање, живи али се не размножава. Осим директним контактом са оболелим животињама зараза се може преносити преко разних предмета где шугарци остају инфективни и до шест месеци.
Болест изазива немир и стрес код оболеле овце која има рефелекс “грицкања” односно нагло легне и гризе кожу што може потрајати и до 10 минута. Један од пропратних симтома је малокрвност што се може види прегледом очне слузнице. Инфициране овце имају мању млечност, рађају мртву или јагањце мање тежине. На овчију шугу су посебно осетљиви младунци јер још увек немају довољно развијен имунитет и код њих најчешће долази до компликација односно до дехидрације, секундарне бактеријске упале плућа или септикемије. Симптоми су врло карактеристични па није тешко закључити да је у питању шуга. Ипак, најбоље је позвати ветеринара који ће узети узорак са промењеног дела коже и на основу лабораторијске провере поставити тачну дијагнозу. Шишање може зауставити напредовање шуге јер се уклањањем руна гриње излажу сунцу и исушивању.

Илустрација: Дијагнозу и начин лечења одређује ветеринар

Лечење

Лечење заражене овце може се спровести купањем у посебним базенима са воденим растворима акарацида (неоцидол, ентанон…). Купање у размацима од 10 дана треба поновити два до три пута. Најефикаснији начин лечења је инекцијама ивермектина при чему дозе треба ускладити према телесној тежини грла. Код шуге оваца лек се апликује два пута у размаку од седам дана, али се не сме користити у четвртом и петом месецу гравидитета. Веома је важно спречити мешање третираних и нетретираних животиња 7 дана по завршетку третмана.
Првенција је кључна код контроле и спречавања појаве ове заразе код оваца. Уколико је дошло до заразе пашњак или стаја се сматрају контаминираним подручјем најмање 17 дана након уклањања заражених оваца. Да би се спречила појава болести неопходно је да новопридишле животиње буду у карантину три недеље пре мешања са другим овцама на фарми. Редовна дезинферкција возила у којим се транспортују овце, стаја, опреме и ограда је веома важна како би се спречила појава овчје шуге. Поведите рачуна о квалитету исхране животиња јер овце у доброј кондицији теже обољевају, али и да ли се током испаше мешају са животиња са другог газдинства. Посматрајте понашање својих оваца како бисте уочили на време да ли се понашају „чудно“ и на први знак болести позовите ветринара који ће вас посаветовати од даљим корацима како бисте заштитили своје стадо.

Извор: Агробизнис магазин