За 250 грама путера становници БиХ у продавницама требају издвојити и до 8 КМ, али све зависи од произвођача, док се у европским земљама за тај новац може купити и до килограм овог производа.

Млијеко, млијечни производи и месо некада су биле намирнице које су, због повољне цијене, хрватски становници редовно долазили у трговине у Босни и Херцеговини. Сада је ситуација обрнута. Поменуте намирнице, али не само оне већ и многе друге, у Хрватској се могу купити по нижим ценама.

Цене вртоглаво расту

Један од најистакнутијих примера разлике у цени је путер. За 250 грама путера становници БиХ би требало да буду спремни да плате и до 8 КМ, у зависности од произвођача, док се у европским земљама тим новцем може купити и до килограм путера. У поређењу са Хрватском, ова намирница је често на акцији и редовно се може купити по цијени од 2 до 3 КМ (250 грама).

Ништа боља ситуација није ни са млеком. У продавницама у Босни и Херцеговини цијена литра млијека се често креће од 2,50 до 3 КМ. У Хрватској се литар млијека и даље може купити по цијени од 1,50 КМ. Према ријечима предсједника Удружења пољопривредника Федерације БиХ Неџада Бићеа, разлог енормно високих цијена појединих животних намирница у продавницама је неуређено слободно тржиште.

Јер крајњи произвођач (онај који има и највеће трошкове) и даље има исту откупну цену.

– Моје мишљење, мишљење пољопривредника и других пољопривредних произвођача је да је то неуређено и слободно тржиште. Слободно тржиште формира цене како ко хоће и коме одговара. Произвођач и даље има веома ниску откупну цену, што није нормално јер он плаћа скупље инпуте да би добио тај литар млека који излази из штале, а по свакој рачуници кошта 1,10 КМ – рекао је. Неџад Биће.

Како је навео, прерађивач пристаје на цијену од 0,80 КМ по литру, а у продавницама се данас литар препродаје за скоро двије марке скупље.

– Тачно је, прерађивач има трошкове, али не колико и сам произвођач – додао је недавно медијима Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ.

Он је нагласио да су произвођачи у веома тешкој ситуацији да прерађивачи нуде цену и у већини случајева их уцењују. Ништа боља ситуација није ни по питању меса и цијена у Босни и Херцеговини. Хрватска све чешће у својим продавницама нуди месо по цијенама које су за трећину ниже него у БиХ.

Посебно се издвајају цене свињског и телећег меса. А цене на тржишту би могле даље расти.

– Сада је цијена килограма 15 КМ, а биће изнад 20 КМ – упозорио је недавно министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић, рекавши да се овај ентитет већ суочава са несташицом свиња, што умногоме је допринела афричка куга, због које су многе животиње еутаназиране. Иначе, синдикална потрошачка корпа коју је обрачунао Савез самосталних синдиката Босне и Херцеговине за децембар прошле године износила је 2.882,90 КМ.

Категорије потрошње

Приликом креирања синдикалне потрошачке корпе узети су у обзир минимални трошкови живота четворочлане породице коју чине двоје одраслих и двоје деце, од којих једно похађа средњу, а друго основну школу.

Потрошачку корпу чине следеће категорије: храна – 44,39 одсто, стамбено-комуналне услуге – 13,75 одсто, хигијена и одржавање здравља – 9,31 одсто, образовање и култура – 10,41 одсто, одећа и обућа – 10,41 одсто, превоз – 4,79 одсто, домаћинство одржавање – 6,94 одсто.

У категорији хране коришћене су цене из три тржна центра за 86 артикала. Када је ријеч о хигијени и одржавању здравља рачунају се трошкови за десет артикала, а за стамбено-комуналне услуге трошкови за шест артикала, појашњавају недавно из Савеза самосталних синдиката БиХ, пише Вечерњи лист БиХ.

А у Србији по министру Момироивћу добитнику ордена?

Да, цене хране у Србији скупље су него у региону, изјавила је недавно гувернерка Јоргованка Табаковић. Зашто је “Нивеа” дезодоранс скупљи 4 евра у Србији него у Немачкој? Инфлација у Србији ће и ове године наставити да успорава и Народна банка Србије очекује да ће се половином ове године вратити у границе циља од три плус-минус 1,5 одсто, а крајем године да ће се приближити централној вредности циља, изјавила је гувернерка Народне банке Србије ЈоргованкаТабаковић.

Зашто је храна код нас скупа, шта се дешава у производном ланцу од произвођача, па до рафа у трговини? Ко у том ланцу највише зарађује, а ко губи? Ако инфлација пада, да ли смо појефтињења
увезли споља, или смо раст цена успорили изнутра? Колико је томе допринела акција боља цена? Жаклина Стојановић је говорила о производњи шећерне репе који је дупло нижи по хекрату код нас него
у ЕУ. Она се пита како онда можемо очекивати да финалне цене буду ниже. Комисија за заштиту конкуренције донела је решење на основу кога је одобрила да Атлантик група купи Штраус адриатик, чиме четири позната бренда млевене кафе – Донкафе, Гранд, Бонито и Ц кафа, постају производи једне компаније. Споменут је и извештај Државне ревизорске институције о сврсисходности подстицаја у пољопривреди, па се испоставила да је држава током 2016. и 2017. и 2018. године дала 30 милијарди динара за подстицај за сточни фонд, а сточни фонд је смањен.
– Акцијом “Боља цена” и ограничењем цена основних животних намирница, али и другим мерама економске политике, успели смо да инфлацију спустимо на испод пет процената, што је бољи резултат од
очекиваног – рекао је министар Момировић.

Извор: ТОП Портал и Падрино БА

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.