Нови систем открива где иде сваки динар од субвенција

Систем подстицаја у пољопривреди у Србији располаже са више од 100 милијарди динара годишње, док између 280.000 и 300.000 пољопривредника сваке године поднесе захтев за субвенције, али је у циљу унапређења транспарентности неопходно успоставити јавни регистар подстицаја, објавио је НАЛЕД у свом билтену.

Како би се унапредила транспарентност, Министарство пољопривреде је у новој Стратегији препознало потребу за увођењем регистра подстицаја.

НАЛЕД предлаже да тај регистар буде електронски и повезан са платформом еАграр, како би се омогућила боља контрола и спречило дупло финансирање.

Регистар, чије је успостављање предвиђено и Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, омогућио би транспарентнији преглед расподеле средстава, али и ефикасније управљање аграрним буџетом.

Такође, допринео би смањењу административних трошкова, бољој контроли исплата и доношењу аграрних политика заснованих на поузданим подацима.

Илустрација: У Србији је регистровано више од 500.000 пољопривредних газдинстава

Директор Одељења за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић рекао је да би увођење јавног регистра подстицаја донело користи не само пољопривредницима, већ и доносиоцима одлука у области аграрне политике.

– Такав регистар омогућио би увид у прецизне податке о ефектима појединих мера – колико корисника користи коју меру, да ли је потребно повећати или прилагодити њен обим и које инвестиције дају највеће развојне резултате – објаснио је Крстовић.

Како је указао, на основу тих информација било би лакше проценити ефикасност јавне потрошње у пољопривреди и континуирано унапређивати систем подршке овом сектору, због чега је ово једна од важнијих препорука НАЛЕД-ове Сиве књиге.

У Србији је регистровано више од 500.000 пољопривредних газдинстава, а само у 2024. години за подстицаје је исплаћено око 102 милијарде динара, од чега је приближно 52 милијарде динара издвојено за директна плаћања, као што су субвенције по хектару, премије за млеко или подстицаји у сточарству.

С друге стране, инвестиционе мере у оквиру руралног развоја користи мањи број пољопривредника, али су појединачни износи подстицаја у тим програмима значајно већи.

Због великог броја корисника и разноврсних мера, систем расподеле подстицаја је сложен, што додатно повећава потребу за транспарентним и лако доступним информацијама о начину трошења јавних средстава.

Транспарентност система подстицаја у Европској унији представља стандард.

У државама чланицама ЕУ постоје јавни електронски регистри који омогућавају увид у кориснике средстава, износе подстицаја и мере из којих су средства исплаћена.

Крстовић је навео да је министарство пољопривреде начинило важан искорак када је 2023. године на сајту кренуло да објављује спискове са бројевима газдинстава која су остварила право на подстицаје и износом средстава.

– Међутим, потребно је сада отићи и корак даље. Препорука Сиве књиге НАЛЕД-а је да када се формира Регистар подстицаја, увеже и са другим базама ресорног министарства, попут електронског система за подношење захтева за регистрацију и субвенције – еАграр. Ово решење би позитивно утицало и на пољопривредне произвођаче, који услед недостатка поверења раније нису конкурисали за подстицајна средства – закључио је Крстовић.

Међу препорукама Сиве књиге за унапређење сектора хране и пољопривреде налазе се и дигитализација књиге поља, унапређење оквира за развој органске производње, укидање пдв-а на донације хране и увођење могућности донације хране са истеком рока „најбоље употребити до“.

Као кључна препорука НАЛЕД-овог Савеза за храну и пољопривреду истиче се и постављање законског оквира за регенеративну пољопривреду и увођење мера подршке које би помогле пољопривредницима да се прилагоде новом моделу рада.

Извор: https://www.agrotv.net/neophodan-javni-registar-podsticaja-za-agrar-zbog-unapredjenja-transparentnosti/