Нови порез на ђубриво могао би пољопривреду ЕУ да кошта 39 милијарди евра

Copa-Cogeca, највећа организација која представља пољопривреднике и земљорадничке задруге у Европској унији, упозорила је да би примена механизма за царинско опорезивање угљеника на границама, познатог као CBAM, могла европске фармере да кошта чак 39 милијарди евра у наредних седам година.

Према проценама ове организације, трошкови које би пољопривредници могли да сносе због новог система практично су еквивалентни вредности од око 10 одсто укупног буџета Заједничке пољопривредне политике Европске уније за период од 2021. до 2027. године.

CBAM, односно Механизам за прилагођавање угљеника на границама, првобитно је осмишљен као инструмент којим би се обезбедило да увозни производи у Европску унију плаћају сличну цену емисије угљен-диоксида као и роба произведена унутар ЕУ. Циљ је био заштита европске индустрије и спречавање такозваног „извоза загађења“ у земље са блажим еколошким прописима. Међутим, увођење минералних ђубрива у овај систем изазвало је озбиљно незадовољство међу пољопривредницима.

Подаци показују да се око 30 одсто азотних ђубрива која се користе у Европској унији увози. Према анализи Copa-Cogeca, већ током 2026. године цена ових ђубрива могла би да порасте у просеку за око 15 одсто. Директан трошак овог механизма у првој години примене процењује се на 820 милиона евра, док би до 2034. године та цифра могла да достигне чак 3,4 милијарде евра годишње.

Организација упозорава да стварни удар на пољопривреду може бити још већи. Разлог је што би и европски произвођачи ђубрива могли да подигну цене и прилагоде их новим увозним трошковима, што би додатно повећало притисак на фармере широм ЕУ.

У саопштењу се наводи да се европски пољопривредници већ налазе у тешкој позицији — са једне стране расту трошкови производње, а са друге стране откупне цене пољопривредних производа формирају се на глобалном тржишту, где фармери имају мало простора да пренесу повећане трошкове на крајње купце.

Copa-Cogeca зато позива European Commission да преиспита овај механизам, привремено обустави његову примену и предложи дугорочне мере којима би се пољопривредницима надокнадили додатни трошкови. Истовремено, траже и потпуну транспарентност о томе на који начин ће приходи прикупљени кроз овај систем бити враћени у пољопривредни сектор.

Како истичу европски пољопривредници, у питању није само економија, већ и питање будуће прехрамбене сигурности Европе.