Нова штала, нови трактор, нова генетика: Млади сточар који није чекао да му неко реши проблем

На имању породице Симић ништа није препуштено случају. У штали је ред, у исхрани баланс, у папирима евиденција, а у разговору са домаћином – јасна рачуница. Овде раде отац, стриц, мајка и Владимир, али је јасно да је управо он покретач нове фазе развоја газдинства.

Владимир Симић био је најбољи ученик Пољопривредне школе у Пожаревцу смер ветеринарски техничар. Поред тога завршио је и медицинску школу као медицински техничар, а данас студира на Факултету ветеринарске медицине. За разлику од многих који школовање виде као пут ван производње, он га је искористио да подигне ниво породичне фарме.

„Ми смо у овом послу цео живот. Прадеда, деда, отац. Али када сам завршио школу и уписао факултет, схватио сам да можемо више. Донели смо одлуку да направимо нову шталу, да проширимо стадо и да све што учим применим овде“, каже Владимир.

Данас на газдинству имају укупно 62 грла говеда. Од тога је 37 крава у систему производње. Тренутно се музе око 27, јер су остале у засушењу или у високој стеоности. Осам јуница је у приплоду, а у посебном делу штале налази се и 16 млађих јуница које Владимир назива „природним материјалом“ – базом за генетски напредак стада у наредним годинама.

„Генетика је основа. Ако имаш добру мајку и добро семе, имаш будућност. Али све мора да прати исхрана и здравствена контрола“, објашњава.

На фарми су заступљене и холштајн и сименталске краве. Ради се са пажљиво бираним семеном, укључујући и увозне линије, а код јуница се примењује и сексирано семе како би се повећао број женских телади. Мушка телад се не задржавају – продају се са шест до седам дана старости, а цена, у зависности од крупноће, достиже и 600–650 евра по грлу. Женска телад остају на фарми.

„Не задржавамо мушка. Женска су нам будућност. Од њих градимо стадо.“

Дневна производња креће се око 650 литара млека. Просечна млечност је око 23 литра по крави.

„Имамо краве у различитим фазама лактације, од тек отељених до оних пред засушење. Не јуримо екстремне просеке. Важно ми је да краве остану здраве, да не уђу у кетозу или метаболичке поремећаје. Држимо стабилан просек од 23 до 25 литара и то је одрживо.“

Ипак, резултати селекције се већ виде. Једна јуница, отељена пре неколико дана, већ у јутарњој мужи даје 19 литара, а укупно више од 30 литара дневно. „Очекујемо да ће у врху лактације прећи 35 литара. Радимо систематски.“

Пре четири године, десет јуница стигло је на фарму уз финансијску подршку млекаре, што је био један од кључних корака у ширењу производње. Та грла су данас носиоци производње и од њих потичу неке од најбољих крава у штали.

Производња млека организована је професионално. Млеко се складишти у лактофризу капацитета 1.200 литара, старом две године, који је у потпуности финансиран сопственим средствима. Поред њега постоји и мањи резервоар од 300 литара. Откуп се обавља сваки други дан. „Само су прва три дана током кризе смањили откуп, после је настављено без проблема“, каже Владимир.

Газдинство обрађује око 80 хектара земље. Од тога је 60 хектара у државном закупу, 12 у власништву и још осам у додатном закупу.

„Да немамо тих 60 хектара, не бисмо могли да радимо овај посао у овом обиму. Земља је основа свега.“

На њивама се сеју кукуруз, пшеница, јечам, сунцокрет, луцерка и детелина, углавном за сопствене потребе. Сушна година донела је озбиљан изазов у производњи кабасте хране, па су били принуђени да купују детелину по цени од 25 до 35 динара по килограму. Ролобала од око 300 килограма достиже и 55.000 динара.

„Када купујеш храну, сваки литар млека постаје скупљи. Али без квалитетне исхране нема ни резултата“, наглашава.

Поред говеда, у систему је и око 45 крмача и три нераста. Свињарство представља други стуб производње и доприноси финансијској стабилности домаћинства.

Ветеринарски сегмент производње Владимир је у потпуности преузео. Он ради осемењавање, прати стеоност, присуствује телењима, спроводи терапије и превентивне мере.

„Око лечења, телења, осемењавања – све радим сам. Школа ми је дала основу, а факултет ми даје сигурност. Мораш да знаш шта радиш.“

Телад се хране млеком на цуцлу, не пуштају се на виме како би се спречиле инфекције и оштећења вимена. Свака крава има име, а Владимир памти порекло, линије и производне резултате сваког грла.

Инвестиције су сталне. Прошле године купљен је нови трактор вредан 24.800 евра, са радијалним гумама. Преко конкурса је остварен повраћај од милион динара. За 11 јуница добијено је 1.100.000 динара подстицаја, а субвенције од 55.000 динара по крави исплаћене су у року. Сигнал о одобрењу за јунице стигао је за петнаест дана.

„Тај новац се враћа у производњу. У механизацију, генетику, храну. Без улагања нема напретка“, каже Владимир.

На газдинству раде четири члана породице – отац, стриц, мајка и он. Посао је подељен, али одговорност је заједничка.

„Овде нема радног времена. Када крену пољски радови, ради се цео дан. Али када поставиш систем, све функционише.“

Фарма Владимира Симића није прича о случајном успеху, већ о планском раду, знању и породичној организацији. Са 62 грла, 80 хектара земље, 650 литара млека дневно и јасним планом генетског напретка, ово домаћинство показује како изгледа модерна породична производња која се развија корак по корак, ослањајући се на струку и рад.