Ничу нови засади трешње: Обратите пажњу, једна грешка може скупо да вас кошта

Последњих година у нашој земљи се видно повећавају површине под трешњом. Висока цена и велика потражња плодова трешње екстра квалитета за извоз, као и за потрошњу на домаћем тржишту, подстиче воћаре да подижу нове засаде, а поприлична инвестиција их тера на пажљивије изборе и консултовање струке и науке. Према речима Данка Петровића, дипл. инж. воћарства и виноградарства из Липовца код Тополе, при подизању младих засада првенствено се поставља питање на којој подлози набавити саднице трешње.

Дивља трешња, магрива…

Најзначајнија генеративна подлога за трешњу је дивља трешња, врапчара (Prunus avium L.). Ова подлога се користи на плодним дубоким земљиштима, јако је бујна и има добру компатибилност са племенитим сортама трешње. Стабла калемљена на ову подлогу редовно рађају и веома су дуговечна, а нешто касније ступају у период плодоношења. Берба и резидба су отежане због великих димензија круне. Препоручује се нешто мања густина садње од 250 до 350 садних места по хектару и размак садње од 6 до 7м X 5 до 6м – каже дипл. инж. Петровић.

Магрива или рашељка (Prunus mahaleb L.) као подлога за трешњу користи се на лаким, пропусним каменитим и кречним земљиштима.

Илустрација: Није лако изабрати прву подлогу за калемњење трешње

Магрива не подноси тешка земљишта, висок ниво подземних вода, као и задржавање воде. Честа је појава у пракси да се засади трешње на магриви подижу на неодговарајућим земљиштима, па долази до сушења великог броја биљака. Магрива је осетљива на вирус шарке, није компатибилна са неким сортама трешње, као што су Ван, Бурлатова, Хеделфингерова. Стабло је краћег животног века. Првих 5 година веће је бујности од дивље трешње, а после тога се изједначавају. Стабла трешње калемљена на магриву боље подносе сушу, раније пророде, али су краћег века од оних на подлози дивља трешња. Препоручује се склоп од 350 до 500 биљака по хектару – наводи Данко Петровић, дугогодишњи саветодавац за воћарство у ПСС служби у Крагујевцу.

Гизела 5 је вегетативна подлога за трешњу која се размножава културом ткива. Током последњих година шири се у интензивним засадима трешње у нашој земљи.

Ова подлога захтева плодна и дубока земљишта, јер не подноси тешка и глиновита тла. Осетљива је на сушу и у нашим условима не може се гајити без система за наводњавање. Због лошијег укорењавања неопходно је поставити наслон у засаду. Отпорна је на ниске температуре, па се може садити и на нешто већим надморским висинама. Пророди у другој години, а пуну родност достиже у петој. Због раног ступања у период плодоношења може доћи до слабијег вегетативног прираста. Због мање лисне површине, плодови су мање крупноће. Овај недостатак се отклања јачом резидбом, а по потреби и проређивањем цветова. Препоручују се густи склопови садње са 800 до 1.000 биљака по хектару – саветује Петровић.

Гизела 6 је сличних особина као и претходна гизела 5. Отпорнија је на сушу. Успева и на мање плодним земљиштима. Препоручује се густина садње 600 до 800 биљака по хектару.

И на крају, истиче и колт као доста бујну вегетативну подлогу која добро подноси тежа земљишта, али је осетљива на рак корена и вишак креча у земљишту. Сади се у склопу 300 до 500 биљака по хектару.

Наводећи предности и недостатке подлога за калемљење трешње, Петровић објашњава да облачинска вишња као подлога даје стабла мале бујности, која рано пророде.

Има доста недостатака ове подлоге: слабо укорењавање, лош афинитет са многим сортама, велика продукција изданака, појава позне инкопатибилности. Због тога се не препоручује подизање комерцијалних засада на овој подлози.

Данка Петровића, дипл. инж. воћарства и виноградарства ПССС Крагујевац

Извор: https://www.dobrojutro.co.rs/izbor-sadnica-za-nove-zasade-tresnje/