Никад већа потражња за расадом, ово је кључ успеха

Пољопривредници који се баве расадничарском производњом поврћа почели су да пикирају младе биљке из контејнера у појединачне саксије како би корен поврћа очајао и добио простор да се развија.

Расадничарска произвдња је темељ за високе приносе у повртарству. Од укупног броја повртарских врста које се гаје у Србији, половина се производи преко расада. Сви који се баве овим послом купују младе биљке са тек изникла два-три листа у великим расадницима који им обезбеђују квалитетан и здрав почетка развоја биљке.

Пољопривредник Ненад Шарић из Змајева расадничарством се бави дуго година. У његовим пластеницима кренуло је пикирање раних сорти парадајза, паприке, а ускоро би требало да стигне нова испорука, допуњена и тек никлим листовима краставаца и карфиола.

– Целокупан расад купујем у Иригу. Нема више пољопривредних предузимача који купују семе и баве се производњом расада поврћа. Велики дигитализовани расадници користе врхунска семена која обезбеђују квалитетну расаду. Уједно смањују трошкове производње и штеде време пољопривредницима – казао је Шарић за Дневник.

Илустрација: Квалитетан расад је кључ успеха у производњи 

Млади пољопривредник Александар Митић из Дебељаче расад продаје на друштвеним мрежама, преко којих уговара производњу током целе године. Пре неколико година почео је да се бави расадничарством и очекујуе да ова сезона буде боља него прошла.

– Мада је тек старт сезоне, осети се да је потражња већа него лане. Људи, старији и млађи, враћају се у села и желе да имају у баштама своје поврће – навео је Митић, који, у зависности од врсте поврћа, струк продаје за 80, 90 и 100 динара.

По речима доцента на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Ђорђа Војновића, наши пољопривредни произвођачи расад производе читаве године, и то углавном у заштићеном простору, изузев расада намењеног за касну производњу поврћа, када се може произвести и на отвореном пољу. Највеће грешке које пољопривредни произвођачи праве су неправилно усклађена температура са интезитетом светлости. У условима недовољне осветљености, што је код нас период од половине новембра до средине фебруара, температура не сме бити 25–30 степени Целзијуса, јер ће доћи до издуживања биљака. У таквој ситуацији решење је или додатно осветљење, или производња расада у саксијама или хранљивим коцкама, како би се могло обавити размицање биљака.

Аутор: Зорка Делић

Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/polovina-povrtarske-proizvodnje-srbiji-potice-iz-plastenika-vojvodjanski-rasadnicari-poceli-sezonu-bice-odlicne-paprike-paradajza-od-rasada-iz-zmajeva-debeljace-2026-04-09