Нижу се састанци пољопривредника и њихови захтеви

Представници 15 пољопривредних удружења из целе Србије који су се састали синоћ у Суботици затражили су нови састанак са ресорним министарством ради решавања својих економских проблема.

Паори су се сагласили око неколико захтева које ће изложити Министарству пољопривреде.

“Први захтев је везан за превођење пољопривредника у пасивне статусе у Регистру пољопривредних газдинстава. Затражићемо од Министарства да нам објасни како ће један пољопривредник да оде у пасиван статус, под којим условима, јер то за њега значи тоталну блокаду рада. Затражићемо да сваки пољопривредник код кога се појави нејасноћа, добије писмено упозорење и рок од 30 дана да исправи грешку”, рекао је за РТС Мирослав Матковић, председник Удружења пољопривредних произвођача Суботице.

Матковић је навео да је други захтев односи на дуговања пољопривредника Фонду пензијског и инвалидског осигурања, а реч је око 160.000 људи који имају нерешене обавезе према ПИО фонду. Удружења траже да тај велики проблем држава коначно почне да решава.

Представници 15 удружења пољопривредника траже нови састанак у министарству

“Треће, што је договорено још прошле године у Кисачу, то су повољни кредити са 1 одсто камате за пољопривреднике. Очекујемо одговор када ће да крене та кредитна линија, очекујемо да то буде што пре”, нагласио је Матковић у име петнаест удружења пољопривредника из Србије.

Уз домаћине, састанку су присуствовали представници Инцијативе за опстанак пољопривредника Србије, Удружења “Наше млеко” из Шапца, Удружења “Арадац”, Удружења “Брестовачки ратари”, Удружења “Стиг” из Пожаревца, Удружења за спас и опстанак сточара Западне Србије.

Такође, ту су били и представници Удружења “Сложни Пидиканци” из Баваништа, Савеза удружења пољопривредника Баната, Удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља, Удружења “Новосељански паори”, Удружења “Доловачки паори”, Удружења пољопривредника Сенте, Удружења одгајивача говеда расе “лимузин” Србије и Клуба пољопривредних произвођача из Малог Иђоша.

Претходно је током недеље био састанак у Скупштини Србије

Председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Маријан Ристичевић одржао је данас, у Дому Народне скупштине, састанак са представницима удружења воћара и повртара и то са Савезом удружења Српска малина из Ариља, Виламетом из Ариља, Ековоћем из Ариља и Удружењем Златни Брег из Нове Вароши.

Удружења воћара и повртара на састанку са председником Одбора за пољопривреду шумарство и водопривреду подржали су напоре председника Републике Србије о стварању услова за интензивну пољопривредну производњу и стварања веће вредности у пољопривредној производњи до 2027. године, као у том смеру и раније закључке Одбора за пољопривреду шумарство и водопривреду. Као произвођачи воћа, који су током 2022. године остварили најбоље извозне резултатате, изнели су забринутост слабијим резултатима током 2023. године, не само због нижих цена. Као произвођачи који остварају најбољи извозни резултат и највећи доходак по јединици површине, управо због периодичних нестабилности цена, сматрају да у средствима за подстицаје, треба одвојити део за сезонске интервенције како би се очувала доходовна сигурност воћарских и повртарских пољопривредних газдинстава у кризним периодима и тако очувала стабилност и континуитет производње. Пад вредности извоза воћа и поврћа забрињава као и неки поступци државе везани за расподелу подстицаја и правилника којима се не олакшава производња и извоз. Незадовољни су сазнањима да нису обухваћени најавом о увећању подстицаја по хектару од 17.000 динара (укупно 35.000) само за ратаре те да они нису укључени у то повећање директних плаћања по хектару.

Такође, учесници сматрају да приликом увођења Е аграра по убрзаном поступку и уписивања катастерских парцела, пољопривредне стручне саветодавне службе нису упозориле пољопривреднике о неопходности изузимања заузетих необрађених делова катастарских парцела пољопривредног земљишта из укупне површине, а што је произвело последицу стављања пољопривредних газдинстава у пасивни статус. Удружења сматрају да се уместо пасивног статуса газдинства дозволи прилика за исправку те да у будуће Управа за аграрна плаћања треба да уведе програме ИАЦС-ЛПИС којим би се, приликом обраде захтева за исплату, по аутоматизму, израчунавала референтна површина пољопривредног земљишта која се обрађује и која је предмет исплате подстицаја. У Србији је тај програм у облику пилот пројекта био подржан од ИПА фондова.

Представници удружења су изразили жељу да их у наредном периоду на разговор о проблемима у пољопривреди, посебно у воћарству и повртарству, прими председник Републике Србије.

Извор: РТС, Скупштина Србије