Немојте палити, заорите стрњику!

Заоравањем жетвених остатака чувамо плодност земљишта Сваке године након жетве суочени смо са великим бројем пољских пожара изазваних паљењем жетвених остатака. Безобзирно паљење жетвених остатака се не смањује по обиму иако се пољопривредницима сваке године скреће пажња да је то веома лош начин уклањања жетвених остатака са њиве. Дугачак сушни период који годинама влада у овом периоду и високе температуре иду у прилог пољским пожарима.

Произвођачима се саветује да након скидања усева у што краћем року изврше заоравање жетвених остатака на дубину од 12 – 15 цм. На овај начин долази прекидања капиларних пора у земљишту при чему се прекида исушивање земљишта. Влага која се налази у земљишту након заоравања жетвених остатака омогућиће семену корова да клија. Затим долази до поспешивања минерализације у земљишту, а такође влага у земљишту која се на овај начин чува омогућиће лакше дубоко орање. Заоравањем жетвених остатака уноси се органска материја у земљиште која побољшава физичке особине, поправља се водно-ваздушни режим и повећава ниво хумуса у земљишту, што је јако битно поготово ако се зна да је све мање ђубрење земљишта стајњаком.

Смањење броја грла говеда, свиња и оваца један је од узрока смањења нивоа хумуса и ако се зна да се у природи 1 цм слоја хумуса ствара 100 година, избегавањем ове мере паљења, можемо утицати на повећање плодности земљишта. Спаљивањем жетвених остатака поред уништавања органске материје, уништавају се корисне животиње и микроорганизми у земљишту, долази до деградације земљишта и загађења животне околине.

Иако пољопривредни произвођачи поседују одређено знање и информације о штетности и опасности које произилазе паљењем жетвених остатака, паљење жетвених остатака није смањено. Такође је ова мера законом забрањена, казне за изазивање пољских пожара прописане су и Правилником о начину уписа и вођења регистра пољопривредних газдинстава. Казна за изазивање пољских пожара је три године пасивног статуса за пољопривредно газдинство. Ако је пољопривредно газдинство у пасивном статусу не може да остварује мере за подстицање развоја пољопривредне производње, на које би имало право према посебним прописима, нити земљишни фонд може да буде предмет уписа другог пољопривредног газдинства. Такође за наведени прекршај за лица која изазову пожар поред предвиђене новчане казне, та лица, дужна су да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнаде трошкове интервенције.

Славољубу никао кромпир од 4,3 кг, људи долазе да виде грдосију

Уназад годинама су забележени случаји пожара које су извели пољопривредници паљењем стрњишта у атару сваког села на територији Града Пожаревца поготову села Драговац, Брежане, Пољана, Кличевац, Живица, Трњане и Братинац, где је дошло до горења и ширења ватре на великим површинама обрадивих површина, при чему је настала знатна штета на усевима и воћњацима, а и на матерјалим добрима власника околних газдинстава.

Александар Стојановић, дипл. инж.

ПССС Пожаревац