Немачки проивођачи кромира у паници – сушу ће можда преживети, а хоће ли одлуке из Брисела?

Без вештачког наводњавања данас се не може ништа – посебно не по оваквим сушама. Кромпир једноставно тражи много воде, објашњава пољопривредник Кристоф Плас. Управо због тога се крајем деведесетих преселио из Емсланда, сасвим уз границу с Холандијом, у Бранденбург на истоку Немачке, да би тамо наставио да узгаја кромпир.

Испрва је планирао да кромпир продаје грађанима Берлина, који је удаљен свега педесетак километара од његових њива. То, међутим, није успело. Данас његова породична фарма са 20 запослених већину од преко 12.000 тона кромпира годишње испоручује великим произвођачима помфрита. А да би они хтели његов кромпир, мора да буде крупан – муштерије траже дуг, леп помфрит.

Током недавног топлотног таласа и Кристоф Плас се забринуо за свој кромпир. Ипак, изгледа да су биљке то добро пребродиле, највише захваљујући системима за наводњавање. Све то није јефтино – кошта га између 160.000 и 180.000 евра годишње.

Храна из комшилука
Али чак ни савремен систем за наводњавање није довољан да би се испунили захтеви купаца у прехрамбеној индустрији. Кристоф Плас већ одавно користи дигиталну технологију у пољопривреди:

„Сваке недеље узимамо узорке земљишта и проверавамо који се нутријенти, микроелементи или помоћна средства за биљке могу применити да бисмо постигли максималну ефикасност – и то без претераног ђубрења.”

Илустрација: И немачки фармери муку муче са сушом, али се надају добром роду кромпира јер наводњавају засаде

Плас, који је и један од потпредседника Удружења пољопривредника у савезној покрајини Бранденбург, сматра да је његова дужност да производи квалитетну храну у сопственом региону. Таква локална производња, каже, доприноси већој независности у време међународних криза, а наравно, штити и климу јер нема дугих транспорта.

У том смислу с правом се нада да ће ту елементарну истину признати и политика и потрошачи. Пољопривреда какву многи траже може успети само ако се системски обезбеди довољно средстава, упозорава Плас. И он с нестрпљењем ишчекује шта ће бити договорено у предстојећој реформи Заједничке пољопривредне политике ЕУ (ЗПП).

Трећина времена – за папире
Немачко Удружење пољопривредника у управо објављеном апелу такође тражи знатно повећање европског буџета за пољопривреду.„Начин на који ће се после 2028. обликовати систем субвенција из ЗПП-а и како ће се он спроводити у Немачкој мора омогућити јачање прихода пољопривредних газдинстава и растерећење од бирократије”, наводи се у тексту.

За Кристофа Пласа то значи и наставак директних субвенција за пољопривреднике. Оне су важне због планирања, конкурентности и отпорности у кризним ситуацијама.

Кад је реч о смањењу бирократије, Плас пре свега види решење у томе да се покаже више поверења у саме пољопривреднике. Готово све што се ради на њиви мора се детаљно документовати и образложити. Он и његови запослени процењују да им то одузима око трећину радног времена, што значи и да је потребно више радне снаге за исти посао – а самим тим и већи трошкови целокупне производње.

Велике разлике и међу пољопривредницима
Исто тако, чини му се да у бриселским канцеларијама не постоји свест о томе колико су велике разлике међу самим пољопривредницима: засађивање појасева цвећа као допринос заштити инсеката и биодиверзитета сигурно је ближе ратарима него сточарима.

Илустрација: Немачки пољопривредници забринути због одлука из Брисела

А овај немачки пољопривредник сматра да мере ЕУ за заштиту животне средине и еко-регулативе у пољопривреди једноставно нису довољно атрактивне, нити прилагођене различитим врстама газдинстава – па их је тешко применити у свакодневној пракси. Доста је и таквог прописивања правила без увида у то како изгледа стварни дан једног пољопривредника.

Пољопривредна газдинства се изузетно разликују по томе чиме се баве – огромне су разлике не само међу државама ЕУ, већ и унутар саме Немачке. Нека су велика, нека мала, а много тога зависи и од региона у ком се налазе. А да би се одговорило на изазове попут производње квалитетне хране, смањења емисије ЦО₂, заштите климе и биодиверзитета, као и веће регионалности – потребна су додатна средства, уверен је Плас.

Удео аграрних субвенција у буџету ЕУ
Европска комисија планира да средином јула представи предлоге за финансирање и реформу Заједничке пољопривредне политике. Реч је о следећем циклусу аграрних субвенција – за период од 2028. до 2034. године.

По плану који важи до 2021. до 2027. ЕУ за подршку пољопривреди издваја око четвртина укупног буџета – нешто мање од 60 милијарди евра годишње. То је друга по висини ставка у буџету ЕУ. По подацима из 2021. највећи прималац аграних субвенција је Француска, затим следе Шпанија, Немачка, Италија па Пољска која, ради поређења, добија дупло мање од Француске.

Извор: https://www.dw.com/sr/bud%C5%BEet-eu-agrarne-subvencije-su-vru%C4%87-krompir/a-73259314

ФОТО: Pixabay