Невероватна ноћ на фарми у Богатићу – рекорд је оборен

На газдинству Силвије Малетић у Богатићу ових дана не броје се само јагњад, већ и непроспаване ноћи, литри млека, кораци од штале до куће и назад, и сва она тиха упорност без које у сточарству нема успеха. У уредним боксевима, на сувој слами и под сталним надзором, једна овца романoвске расе у петој години живота донела је на свет седам живих и здравих јагњади. Седам. И свих седам је преживело.

Јагњење је почело око пет поподне, у редовном обиласку. Два јагњета су већ лежала поред мајке, сува и витална, али било је јасно да порођај није завршен. Силвија је одмах видела да има проблема и да ће бити потребна помоћ. Позван је ветеринар који је стигао у најкраћем року, а оно што је уследило био је сат времена озбиљне борбе. Треће, четврто, пето, шесто – и када се већ помислило да је крај, стигло је и седмо. Чак је и ветеринар, човек са дугогодишњом праксом, признао да овако нешто до сада није доживео – не само да их буде седам, већ да свих седам буде витално и да се спасу.

Овца је после порођаја била у шоку два дана, што је и природно након таквог напора. Силвија и њен супруг су тих дана практично дежурали у штали. Уведена је антибиотска терапија као превенција, додати су витамини, контролисано је виме, праћен апетит и понашање. „Најважније је да једе“, каже Силвија, јер је то први знак да се организам стабилизовао. Већ трећег дана мајка је почела да прихвата јагњад без немира, а живот у боксу је кренуо својим ритмом.

Седам јагњади захтева организацију. Смењују се на сисању, гурају се, прескачу једно друго, а мајка понекад легне да предахне од непрекидног притиска. Зато Силвија четири пута дневно ускаче са дохраном, дајући по 200 милилитара млека, јер јагњад и даље сисају и код мајке. То није механички посао, већ стално посматрање – ко је јео, ко заостаје, ко је мирнији, ко тражи више.

Од седам, четири су женке и три мужјака. Женке остају на фарми, као будући приплод, један најкрупнији мужјак такође остаје, док су два већ резервисана за проверене купце. На овој фарми се не продаје било коме – гледа се где ће грло отићи и у каквим условима ће наставити живот.

Газдинство Малетић тренутно има око осамдесет оваца, углавном романoвске расе, познате по високој плодности. До сада се ојагњило седамнаест оваца и добијено је 55 јагњади, што даје просек од 3,25 по овци, а још четири су пред порођај. За месец до месец и по дана стиже и нова група за јагњење, што значи да одмора практично нема. Све је почело 2018. године са неколико грла купљених да „пробају“, а данас је то озбиљно организовано стадо, са јасном селекцијом и планираним ширењем.

Супруг је стална подршка у свему. Док Силвија прати свако јагње и зна га по понашању, он води рачуна о храни, поправкама, оградама, механизацији, и у сваком тренутку је ту када затреба физичка снага или брза одлука. Код оваквог јагњења нема места паници – све се ради тимски. Такође он је посвећен и фарми свиња где има 30 приплодних крмача. Он је више посвећен овој производњи. За разлику од Силвије он је прошле године ишао на море док она није могла да остави своје мезимице рекордерке.

Али прича ове фарме није само прича о седам јагњади, већ и о Муји и Викторији, који су тренутно на посебној нези у кући породице Малетић.

Муја је рођен у другом леглу, као једно од четворо јагњади, али није имао развијен рефлекс сисања. Силвија је приметила да стагнира и да не напредује као остали. Ветеринар је рекао да има таквих случајева и да често не преживе, али она није желела да одустане. Унела га је у кућу, сместила у кутију и почела да га храни на шприц на свака два сата, и дању и ноћу. Данима је трајала та борба, док Муја није почео да прихвата млеко и да прелази на флашицу. Данас је живо, радознало јагње које чека да га мајка поново прихвати када време отопли.

Викторија је посебна прича. Рођена са расцепом горње њушке, не може да направи вакуум приликом сисања, па јој млеко излази на нос и захтева пажљиву, стрпљиву негу после сваког оброка. Многи би рекли да такво јагње нема економску рачуницу, али на овој фарми не одлучује само рачуница. Викторија ће остати, одрастаће и, ако све буде како треба, ући ће у приплод. „Ако је рођена и ако се бори, заслужује шансу“, став је који Силвија не мења.

Фарма је подигла ниво хигијене на максимум, са баријерама на улазу у двориште и дезинфекцијом у делу за јагњење, јер у овом региону већ годинама постоји страх од зараза. Субвенције од 10.000 динара по овци, како каже, стижу редовно и много значе за одрживост производње, али кључ успеха није у папирима, већ у свакодневном присуству у штали.

Седам јагњади из једног легла можда јесте биолошки феномен, али оно што ову причу чини већом од статистике јесте чињеница да се овде живот не мери само килограмима и ценом по грлу. На фарми Малетић свака јагњећа борба има своје име, а између штале и куће нема разлике – јер и једно и друго место служе истој сврси, да се живот сачува.