Највише се извози сир и урда, а ево шта се увози

БАЊАЛУКА – Упркос томе што домаћи мљекари на ино-тржиште пласирају све веће количине производа, овај стратешки сектор константно се суочава са негативним билансом спољнотрговинске размјене. Међутим, произвођачи се надају да ће их висок квалитет млијека, нарочито из планинских крајева Српске, у будућности довести до позитивних извозно-увозних стопа.

Да су полице маркета у БиХ све више затрпане млијеком и млијечним производима из увоза, видљиво је из “Анализе стања на тржишту млијека и млијечних производа у БиХ за 2024. годину” коју је припремило Министарство спољне трговине и економских односа БиХ.

Према подацима објављеним у документу, у посљедњих пет година спољнотрговински биланс млијека и млијечних производа био је константно негативан, повећавајући се готово из године у годину, да би лани дефицит достигао рекордних 122 милиона КМ.

– На тржиште БиХ у 2024. години увезено је млијека и других млијечних производа у вриједности од 267 милиона КМ, што је у односу на годину раније повећање од 16 одсто посматрајући вриједност и 13 одсто ако је ријеч о количинама. Истовремено, из БиХ је на инострана тржишта лани извезено млијека и млијечних производа у вриједности од 145 милиона КМ, што је у поређењу са годином раније више за 12 одсто, и вриједносно и количински. Тако је спољнотрговински биланс у 2024. повећан за 22 одсто у односу на 2023. годину – наведено је у анализи Министарства спољне трговине.

У документу стоји да ни лани није било значајнијих промјена у структури увоза и извоза.

– Сир и скута, односно урда, су водећи увозни производ са учешћем од 51 одсто, затим слиједи павлака са 15 одсто, јогурт 11, млијеко девет, те маслац и млијечни намази осам одсто. Код извоза доминира пласман млијека са учешћем од 55 одсто, слиједи извоз јогурта са 25 одсто, док сир и скута учествују око 11 одсто – показала је анализа у којој је наведено да је укупна квота за увоз млијека и млијечних производа из Европске уније на тржиште БиХ износила 27.640 тона, али за већину производа није испуњена.

Илустрација: Према званичним подацима сир и скута, односно урда, су водећи увозни производи из Републике Српске са учешћем од 51 одсто

Када је ријеч о производњи сировог млијека, у документу стоји да су у последњих пет година евидентне осцилације у произведеним количинама.

У 2024. години укупно је произведено 601,7 милиона литара сировог млијека, што је за пет одсто више него годину раније.

– Примарна производња и сектор прераде млијека нису били поштеђени бројних изазова и притиска посљедњих година због глобалних поремећаја на тржишту, али су успјели одржати стабилност у производњи. Неопходно је да раде на подизању конкурентности како у примарној производњи, тако и прерађивачкој индустрији, за шта су кључна улагања и инвестиције у објекте, опрему, нове технологије, задовољавање високих стандарда безбједности хране, добробити животиња – стоји у документу.

Илустрација: У последњих пет година евидентне осцилације у произведњи сировог млека

Предсједник Удружења произвођача млијека “Благо Романије” Саша Каповић каже за “Глас” да су високе увозне квоте за БиХ усклађене са земљама региона, на чему инсистира ЕУ, наводећи да нису испуњене захваљујући повећаној производњи млијека на домаћим фармама.

– Производњу треба да дижемо причом о квалитету. За разлику од земаља ЕУ, ми смо и даље здраво окружење и млијеко које се производи на нашој територији је врхунског квалитета, са удјелом масноће до пет одсто. То је наша перспектива и будућност. И странци већ препознају тај квалитет, јер мљекара која откупљује млијеко са Романије снабдијева неколико земаља ЕУ, а пробија се и на тржиште САД и Русије – казао је Каповић.

ОВЦЕ И КОЗЕ

Иако имају низак проценат учешћа у укупној производњи сировог млијека, производња козјег, а нарочито овчијег млијека забиљежила је значајно повећање у прошлој години. Према статистичким подацима, производња овчијег млијека лани је износила 11,94 милиона литара, што је у поређењу са производњом из претходне године више за 8,89 милиона литара или 291 одсто. Такође, значајно повећање је забиљежено и код производње козјег млијека и то за 29 одсто у односу на претходну годину.