Муке воћара: У Топлици сувих шљива ни за лек

Неповољне временске прилике током ове године десетковале су род најзаступљеније воћарске културе на територији општине Блаце, шљиве, која је због добре цене током бербе углавном продата у сировом стању.

Мањак сировина на тржишту одразио се и на рад сушара, од којих највећи део није ни радио, тако да је овогодишња производња сувих шљива, традиционалног производа овдашњих воћара, сведена на минимум као ретко које године до сада.

Временске прилике утицале на квалитет

Иван Гмијовић из блачког села Кашевара, са дванаестак хектара примарне производње, до ове године био је један од највећих произвођача сувих шљива које је, током јесени, сушио у своје две сушаре.

Каже да је било година када је у ово време, у његовим хангарима и магацинима, било и до 85 тона осушених шљива, спремних за тржиште. Ове године, сасвим другачија слика.

Илустрација: Овогодишња производња сувих шљива, традиционалног производа овдашњих воћара, сведена на минимум због мањка сировина

Иван Гмијовић, воћар и произвођач сувих шљива из Кашевара, каже:

– Прошлогодишња суша и овогодишња је ипак узела страховито велики данак, када је реч о роду. Преко половине шљива отишло је на зелено, за сечење, друга половина за џемове који ипак могу да испрате неку цену мало већу, док за сушење ту није ни остало неке квалитетне шљиве.

Слична је ситуација и у погонима Срећка Јовановића, у селу Гргуру, у којима су такође ове године, осушене занемарљиве количине шљива.

– На жалост, шљиве је било много мање него обично и добар део је завршио у шљиви за сечење и за ракију – каже Јовановић, испред фирме “Агро бис”.

Тешка година за произвођаче

У одељењу за пољопривреду Општине Блаце, оцењују да они воћари, који су имали шта да уберу, нису желели да ризикују са сувом шљивом, већ су готово цео род продавали током бербе, посебно и због сасвим солидне цене од 60, 70 динара.

– Сирова шљива имала је јако лепу цену тако да, углавном наши прерађивачи, сушари, нису имали храбрости да суше шљиву, јер је цена сирове шљиве била добра, док цена суве шљиве није била извесна, тако да је врло мало капацитета било упошљено ове године – каже Драган Гмијовић, представник Општине Блаце.

И док већина овдашњих произвођача и прерађивача желе да што пре забораве ову производну годину, има и оних који, упркос тешкој ситуацији, размишљају о проширењу асортимана производа у својој понуди и новим производним капацитетима.

– Ово што планирамо у будућности, то је једна линија за искоштичавање, где би та шљива без коштице налазила свој пут до купаца у Европи, у неким мањим паковањима. То нам је примарни циљ у следеће две године. Ту је и казан, и он је стигао, то ће бити дестилерија за неке мање количине оних вишкова који остану од сушења, од искоштичавања, да се то претвори у ракију – каже Срећко Јовановић.

Шљива се у Блацу гаји традиционално на површини од преко 6.000 хектара, а све израженији проблеми у производњи одражавају се и на стање засада због редуковане примене агротехнике као и на род, који је из године у годину све мањи.

Извор: https://www.ekapija.com/news/5394318/muke-vocara-na-jugu-srbije-toplicani-ostali-bez-suvih-sljiva