Мреже, ракете или топови: Ко штити пољопривреднике од града?

Из године у годину, све више воћара и повртлара у Србији бележи тешке губитке услед града и других временских непогода. Иако постоје разне мере заштите – од противградних мрежа и ракета, до новијих звучних топова – многи произвођачи немају никакву заштиту, нити осигурање. Чак и кад је имају, дешава се да мере не буду довољне.

Штете од града често су фаталне. Како нам каже Владо Шомоши, директор воћарске задруге „Бачка јагода“, велики број произвођача ове године остао је без рода и зараде, а неки најављују и гашење производње.

– Противградне мреже не користимо у производњи јагода јер је реч о једно- или двогодишњој култури, па је постављање и уклањање мрежа непрактично и прескупо – објашњава Шомоши.

Он додаје да је све мање пољопривредника који осигуравају своје усеве, што се показало као велика грешка ове сезоне. За оне који јесу, штета је брзо процењена и исплаћена, па се сарадња с осигуравајућим кућама показала као исплатива.

– Мирно спавате кад знате да вам је усева осигуран, а држава субвенционише и до 70–80% трошкова, у зависности од региона – наглашава Шомоши.

Најефикаснија заштита – мреже
Професорка Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду истиче да су противградне мреже тренутно најпоузданији облик заштите, са ефикасношћу и до 90%.

– Само заклон отпоран на град и олујне ветрове је сигуран. Код ратарских култура то није могуће, па се морају улагати у брзи опоравак – односно осигурање – каже Вуковић Вимић.

Она упозорава да ће због климатских промена олује са градом бити све чешће и интензивније, а зрна све већа. Додаје да је систем противградних ракета непоуздан јер и даље не постоје довољно прецизне прогнозе и разумевање структуре облака, нарочито суперћелијских.

– Убацивање сребро-јодида у облаке је велики изазов. Ефикасност је упитна, а трошкови су огромни – каже она, подсећајући да држава издваја милионе евра за ракете, уместо да се средства преусмере у боље системе.

Звучни топови – технологија без научне подлоге?
У последње време, све више се користе звучни противградни топови који раде на принципу експлозивних звучних таласа. Али, научна заједница је скептична.

– Светска метеоролошка организација званично је изјавила да не постоји доказ о њиховој ефикасности. Њихов рад се ослања на физички неутемељене претпоставке – каже Вуковић Вимић.

С друге стране, професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду указује да се нови СПАГ системи користе у више од 40 земаља.

– Видео сам како 40 топова у Португалији штити 1.800 хектара. Први такав топ у Србији је у Бачинцима и активиран је већ неколико пута. Показује добре резултате – тврди он.

Цена сигурности
Противградне мреже по хектару коштају око 13.000–17.000 евра, док СПАГ систем кошта 57.000 евра, али траје и до 40 година. Кесеровић предлаже да држава покрене пилот-пројекте у малињарским крајевима како би се проверила ефикасност овог система и евентуално уврстио у подстицаје.

Док су противградне ракете скупе и непоуздане, а звучни топови још увек под знаком питања, мреже и осигурање остају најсигурнији избор. Међутим, велика улагања су и даље препрека за већину пољопривредника. Увођење субвенционисаних, проверених система заштите могло би бити кључ у борби против све суровијих климатских изазова.

Извор: Danas