Монилија – непријатељ коштичавог воћа

Трулеж цветова, грана и гранчица (Monilia laxa) је болест која напада скоро све коштичаво воће, а најосетљивије су кајсија, шљива, вишња, трешња… У фенофази цветања прети опасност од монилиозе цвета коју проузрокују гљиве из рода монилија, које инфекцију остварују преко цвета. Овог тренутка, нарочито на вишим надморским висинама, цветање је у пуном јеку и, сходно кишном априлском периоду, неопходно је урадити хемијске мере заштите. Чак и уколико сте већ једном заштитили ове воћне врсте, пожељно је у фази прецветавања поновити третман.
Монилија се у Србији јавља сваке године, пре свега као паразит цветова, грана, гранчица, али и плодова, па тако проузроковач обухвата две врсте гљива: Monilia laxa, када се суше цветови, гране и гранчице и најчешће се јавља код коштичавих воћних врста, и Monilia fructigena, када се појављује трулеж на плодовима, најчешће код јабучастих врста.
Симптоми се јављају када биљка процвета, а након тога долази до сушења заражених цветова. Путем заражених цветова болест се шири на гранчице на којима се налазе, које се услед инфекције суше. Често браонкаста боја осушеног цвета услед монилије подсећа на симптоме сушења цвета од мраза. Ово је једна од најопаснијих болести у воћњацима свих коштичавих врста – брескве, кајсије, шљиве, трешње, вишње – али и јабучастих – јабуке, крушке, дуње.
„Монилија преко зиме опстаје у зараженим гранама или у зараженим плодовима који су остали у воћњаку, за које је познат назив мумије. У пролеће на тим зараженим остацима биљних делова развијају се аскоспоре и конидије којима се патоген шири, и то путем ветра и инсеката. До заразе нарочито долази уколико током цветања воћака имамо кишовито време, док је зараза слабија уколико је током периода цветања лепо и суво време. У појединим годинама може изазвати значајна оштећења, што се одражава на принос. Инфекција настаје у периоду цветања када гљивица продире кроз тучак и заражава плодник“, појашњава дипл. инж. агрономије Бојан Милетић.
У годинама када се период цветања подудара са интензивним падавинама настају значајни губици. Болест се манифестује тако што долази до промене боје цветова, који се суше и пропадају. Овакви симптоми су слични оштећењима од мраза. Када оштећења настају од мраза, онда се сви цветови осуше, а код монилије се суше цветови на појединачним гранама. Да би се инфекција остварила, неопходно је да буде влажење цвета у температурном опсегу од 22 до 25°C у трајању од три сата. Инфекција се може остварити и на нешто нижим температурама, али је потребно да влажење буде дуже. С обзиром на наведене чињенице, заштита коштичавог воћа од проузроковача монилиозе представља незаобилазну меру у систему заштите. Препорука је да се обави једно до три третирања од почетка цветања до краја цветања, односно прецветавања.

„Добро је познато да, уколико дође до инфекције, може доћи до сушења цветова, грана и гранчица, што се касније директно одражава на принос, односно здравствено стање биљке. Фаза цветања, у условима кишовитог времена праћеног нижим температурама, може трајати и дупло дуже од предвиђеног. Што је дужи период цветања, то је већи ризик од настанка инфекције. Инфекција је могућа и на нижим температурама уколико је период влажења дужи. У оваквим околностима први третман се ради на почетку цветања, односно у фази ‘бели балон’, први отворени цветови. У тим фазама треба одабрати фунгициде који су ефикасни на нижим температурама. У пракси се обично раде два третмана, али по потреби може се урадити и третман у фази прецветавања. Суштина заштите против монилије је да биљка током читавог периода цветања буде заштићена, јер се на тај начин онемогућава продирање патогена“, истиче саговорник.
Да би се потенцијал инфекције смањио у наредној години, неопходно је спровести и превентивне мере које подразумевају чишћење, дезинфекцију и хемијску заштиту.
„Најважније превентивне мере су чишћење воћњака пред зиму, којим уклањамо све мумифициране плодове, што треба наставити и током вегетације, као и уклањање и изношење заражених грана које треба спалити. Контролом здравственог стања у воћњацима током вегетације могу се приметити заражене гране које је потребно одмах одстранити резом од 20–30 cm испод места где се грана суши. Приликом опадања лишћа настају ожиљци кроз које патогени продиру у стабло. Треба водити рачуна да се поштује дезинфекција прибора за резидбу, а места на којима су гране одрезане заштитити калемарским воском“, наставља Милетић.
Професионални воћари знају да заштита воћњака почиње и завршава се бакром, тако да је неопходно као превентиву укључити и јесењи хемијски третман.
„Третман препаратима на бази бакра потребно је урадити када имамо отприлике две трећине опалог лишћа. Ово је моменат када гљивице које су се одржале током вегетације могу остварити инфекцију. Слична ситуација је и са резидбом која се ради у периоду мировања. Резидбу прилагођавамо потребама биљака и нашим очекивањима. Приликом резидбе такође настају велики пресецци које је неопходно дезинфиковати. Тада се уклањају све орезане и поломљене гране, као и трули плодови који су остали на стаблу, а који су носиоци гљивичних обољења. Хемијским третманом непосредно пред кретање вегетације фунгицидима на бази бакра значајно се смањује потенцијал болести током вегетационе сезоне“, закључује наш саговорник.
Болест није лако сузбити, посебно ако фазу цветања прати кишовито време. Заштитом цветова од монилије очекује се формирање здравих плодова, али каснија инфекција плодова може настати након убода инсеката, што значи да је неопходна и мера сузбијања штеточина које се јављају током вегетације.
Резиме: Обавезно уклањање и спаљивање заражених гранчица и мумифицираних плодова који су примарни извор заразе. Прво прскање на почетку цветања, када је отворено 5–10% цветова. Друго прскање у пуном цветању, посебно ако је време кишовито. Користе се системични фунгициди. Уклањање мумија и оболелих грана је најважнија хигијенска мера за смањење инфекције у наредној години.

Соња Цветковић