Могу ли пољопривредници опстати без државне интервенције?

Деценијама су европски пољопривредници могли да рачунају на државну подршку, субвенције и механизме који су ублажавали тржишне осцилације. Данас, међутим, ситуација је другачија – држава се све више повлачи, а пољопривредници остају на милост и немилост глобалног тржишта. Цена пшенице, кукуруза или соје више не зависи само од приноса, већ од кретања на берзама, финансијских шпекулација и цене нафте.

“У последње четири године постало је јасно колико су ЕУ аграрна тржишта изложена снагама светског тржишта без заштите. Политика има све мање инструмената за контролу великих осцилација цена”, наводи се у анализи Немачког рајфајзен савеза.

Некада су пољопривредници знали шта могу да очекују – добре године значиле су пуну амбаре, а лоше године су надокнађиване из залиха. Данас, чак и када је жетва одлична, то не значи да ће зарада бити добра. Проблем је што цене варирају брзо и непредвидиво, а без јасних механизама заштите, произвођачи све чешће ризикују губитке.

Временски услови су увек били неизвесни фактор, али сада се додају и други проблеми – цена енергената, утицај климатских промена и све већа зависност од финансијских тржишта. “Пољопривредни производи постају замена за фосилна горива, а цене нафте све више утичу на цене хране”, истичу аутори студије.

У недостатку државних механизама заштите, један од алата који се све више користи су робне берзе. Преко њих, произвођачи могу унапред уговорити цене и заштитити се од великих губитака. Али, то захтева знање, искуство и приступ финансијским инструментима који нису свима доступни.

Питање је јасно – да ли је повлачење државе исправан потез или корак ка нестанку малих и средњих газдинстава? Јер, у оваквим условима, опстају само највећи и најспремнији. Остали се, без јасног ослонца, све чешће налазе на рубу опстанка.