English
French
German
Italian
Једина специјализована школа за млекарство у Србији, Млекарска школа у Пироту, већ скоро осам деценија образује стручњаке за млекарску индустрију. Њени ученици и професори чувају вековну традицију производње чувеног пиroтског качкаваља, који је заштићен ознаком географског порекла. За свој рад освојили су бројна признања, а последње су добили на недавно одржаном „Balkan Cheese Festivalu“.
Репортерка Euronews Србија, Љиљана Павловић, посетила је ову школу и разговарала са ученицима током практичне наставе.
„Потребно је знање, али и придржавање традиције, јер овај качкаваљ има историју дугу два века. Оно што је најважније јесте љубав према овом послу, јер без тога нема успеха“, истакла је Павловићева.
Рецепт стар два века
Ученици школе свакодневно уче све фазе производње качкаваља, од сирења до зрења. Лука Панић, ученик трећег разреда, објаснио је процес израде:
„Прво пастеризујемо млеко у дупликатору, а затим га остављамо да сазри. Када достигне одговарајућу зрелост, качкаваљ се сеца, затим пари, ставља у калупе и иде на сушење. Ако неко воли млади качкаваљ, може га пробати већ после једног дана, док је за старији потребно више времена.“
Оно што пиroтски качкаваљ чини посебним јесте ручна израда и потпуно природни састојци.
„Користе се искључиво млеко, со, разна сирила и културе. Баш зато има свој јединствени укус“, додаје Панић, који планира да једног дана отвори сопствену млекару.
Млекарство као сигуран посао
Школа обезбеђује добре услове за ученике, а посао је, како кажу, загарантован.
„Имамо загарантовано радно место, а услови у школи су одлични“, истиче Панић.
Наставница стручних предмета, Драгана Јовановић, каже да Србији недостају обучени млекарски радници.
„Мали број ђака уписује смер прерађивача млека, чак иако им нудимо стипендије и обезбеђен смештај у дому. Управо зато организујемо обуке за одрасле у сарадњи са млекарама попут ‘Имлека’ и ‘Милхауса’, јер је потреба за стручним кадром огромна“, наводи Јовановићева.
Још један изазов је смањење производње млека, што директно утиче на производњу качкаваља.
„Све је мање стоке на Старој планини. Држава и локална самоуправа морају да реагују и подрже сточарство, јер без довољно квалитетног млека, нема ни врхунског качкаваља“, упозорава наставница.
Иако је пиroтски качкаваљ заштићен бренд, он се у Србији и даље не цени као у другим земљама.
„У Европи производи са ознакама географског порекла коштају више, док је код нас ситуација сасвим другачија. Због тога је потребно подићи свест о значају заштићених производа и њихове вредности на тржишту“, закључује Јовановићева.
Serbian