Млади у пољопривреди: Може ли Србија зауставити одлив са села?

На територији Европске уније, млади чине свега 6% власника фарми, док у Србији тај проценат износи само 5%. Више од 45% носилаца газдинстава у Србији има преко 65 година, што јасно указује на старење сеоског становништва. „Број газдинстава се смањује, а демографски опоравак није приметан“, истиче Гордана Вељковић из Републичког завода за статистику. Додаје да је од 2018. године број активних домаћинстава пао за 23%, при чему највећи удар трпе млађе генерације до 45 година.

Гордана Вељковић из Републичког завода за статистику

Према речима Горана Ђаковића, пољопривредног аналитичара, одсуство системске подршке младима је кључни проблем. „До 2022. постојале су субвенције које су покривале и до 75% трошкова младих пољопривредника. Њиховим укидањем, многи су изгубили мотивацију да остану на селу“, наводи Ђаковић. Уз то, проблем представља и застарела технологија. „У Европи роботизоване фарме постају стандард, док се код нас још увек користе ручне мужилице,“ додаје он.

Горана Ђаковић

Примери успеха и подстицаји за младе

Иако ситуација делује мрачно, примери попут Александра Јеленковића из околине Књажевца показују да млади могу успешно водити газдинства. Александар је са само 23 године преузео фарму крава од породице, настављајући традицију. „Његов рад је инспирисао многе, а видео о фарми прегледало је више од милион људи. Такве примере треба истицати“, каже Ђаковић.

Поред инспиративних примера, Ђаковић наглашава потребу за јасним стратешким мерама. „Финансијска подршка је неопходна, али мора бити праћена едукацијом. Млади морају научити како да користе модерну технологију, као што су дронови и роботи, који повећавају продуктивност и смањују трошкове,“ објашњава он.

Утицај технологије и модернизације

Дронови већ револуционишу пољопривреду. Један дрон може за осам минута обрадити хектар земље, што је пример како се продуктивност може значајно повећати уз минималне ресурсе. „У Кини је влада финансирала куповину 600.000 дронова за пољопривреднике. То је пракса коју Србија мора размотрити“, каже Ђаковић. Он додаје да би удруживање малих газдинстава и заједничко коришћење савремене опреме смањили трошкове и повећали ефикасност.

Села између прошлости и будућности

Просечна величина газдинства у Србији је око 6,4 хектара, а чак трећина домаћинстава користи мање од пет хектара земље. Упркос томе, више од 60% газдинстава се бави сточарством, иако сточни фонд опада. Највећи пад бележе свиње (-30%) и козе (-32%). Једини изузетак је пчеларство, које је од 2018. године порасло за 38%. „Пчеларство је пример како се мале површине могу искористити за високо профитабилну производњу“, истиче Вељковић.

Ипак, села морају постати привлачнија за живот. „Млади траже услове који ће им омогућити не само зараду већ и квалитетан живот. То укључује бољу инфраструктуру, дигитализацију и приступ тржишту“, наглашава Ђаковић. Он додаје да је неопходно промовисати екологију и органску производњу, јер Србија има велики потенцијал у овим областима.

Шанса за нови почетак

Будућност српских села зависи од системских мера које ће мотивисати младе. Уз финансијску подршку, модернизацију и промоцију успеха, Србија може преокренути негативне трендове. „Они који остају на селу показују да пољопривреда може бити и профитабилна и инспиративна. Потребно је само створити услове у којима ће млади видети своју будућност“, закључује Ђаковић.

Извор: РТС

Фото: Снимак екрана РТС