Млади Војин зна пут од воћњака до флаше

Пут до отварања погона за прераду воћних сокова није био ни мало једноставан али за Војина Стојаковића из Мале Дренове циљ је био јасан још у средњошколским данима, а путања само једна. Ни то што није имао помоћ државе није га спречило да сада у руци држи свој производ – сок који је 100% природан без додатка шећера, воде, боје и вештачких арома. Сигуран у себе и са два златна пехара Новосадског сајма за квалитет производа, почиње Војин своју причу. Знао је зашто је отишао из родног села, и зашто је уписао Пољопривредни факултет у Земуну, одсек воћарство и виноградарство.

Још кад је полазио на студије, знао је да ће се вратити и остати на имању. Тако је и било. На другој години са свега 21 годину, одлучује да покрене сопствени посао. Препознао је тренутак, није губио време и није чекао да заврши факултет. Упоредо је давао испите и уводио HACCP систем у погон у који ће убрзо стићи и први плодови јабуке за прераду природно цеђених сокова.

Друга година факултета – прекретница
„У јуну 2021. године сам одлучио да отпочнем посао цеђење природних сокова од јабуке. Прво на ред је дошло сређивање просторија и увођење HACCP система. Београд је жив град, одувек сам имао жељу да одем тамо и проведем неки део живота. После друге године факултета доста тога се променило, имао сам жељу да покренем нешто своје, али и да наставим школовање. Факултет ми је помогао да одаберем овај пут, а даље учење сам наставио на курсевима које одржава “Агронет” и професори са Пољопривредног факултета. Имао сам доста самопоуздања на почетку и мислим да је то битна ставка за сваки почетак“.

Родитељи су помогли финансијски и као подршка, али план и све остало што иде уз то је сам радио и планирао истиче Војин, млади предузетник који је на почетку имао само јаку жељу да успе и жељу да на најбољи начин искористи породични воћњак површине 2,5 хектара под јабукама, са сортама златни делишес, грени смит, муца, гала, ајдаред и црвени делишес. Признаје да је доста смело ући у посао у тим годинама које је он имао. Тада немате ни довољно знања, о искуству и да не говоримо. Али тако се најбоље човек кали, грешака има и треба их прихватити и из њих учити. Оне су једноставно саставни део развијања посла, свако ко крене у овакав посао мора бити спреман на грешке и на учење, указује Војин.

Илустрација: На другој години са свега 21 годину, одлучује да покрене сопствени посао

Почетне грешке…

“Моја грешка је била што сам почео са малим буџетом. Цела производња је коштала око 17 хиљада евра, јако је тешко прецизирати колико је у том тренутку био буџет за маркетинг и промоцију, али је доста био мањи него сто је требало бити. Потребно је између 1.000-1.500 евра за целу годину, што се тиче маркетинга, реклама и промоције по градовима и бањама. Тешко је финансирати производњу од почетка до краја, што би наш пољопривредник рекао „из свог џепа“ и без икакве помоћи државе“.

Ако се двоумите које су најбоље године за покретање сопственог посла, Војин истиче да је то дефинитивно између 21. и 25. године. Сасвим довољно времена се има да се направе веће грешке које вам нико неће замерити, али и да се исправе и тиме унапреди производња.

Иако није имао никакву помоћ од државе, то га није омело да две године за редом освоји велике златне медаље за квалитет на Новосадском сајму. Последњу је освојио на овогодишњем 90. Сајму пољопривреде у Новом Саду. Оне са собом носе велику тежину али и обавезу најпре према купцима али и самом себи.

“И те како ми дају ветар у леђа и потврду да оно што радим је добро и да требам да останем на том путу”, истиче Војин.

Стаклена амбалажа, еколошки одржива
„Сада је прошло већ 17 месеци како сам кренуо у продају и генерално кад сагледам све што сам постигао до сада могу да будем задовољан. Првобитна количина са којом смо изашли на тржиште била је 4.000 малих боца. Тренутна производња и план је 5.000 малих боца (0.33Л) и 5.000 великих боца (1л) У питању је стаклена амбалажа, еколошки одржива. Целокупну опрему је радила фирма из Велике Дренове.

Да би сок био тако укусан, целокупни ток производње је важан. Војин углавном организује и учествује у радовима од резидбе воћњака до прераде воћа, али без подршке породице, засигурно не би постигао овакве резултате.

„Ове године због хладног и кишног пролећа ћемо имати слабији род. Дуг је пут од воћњака до флаше. Највише времена се утроши на орезивање, проређивање, међуредну обраду, заливање, берба и затим продаја која је јако специфична. Јабука је већ пар година један од најјефтинијих воћки, а једна од најскупљих за производњу. Оно што сматрам да је кључ успеха Дрени сокова – искреност, дисциплина, љубав и професионалност, али и микс горе сорти јабуке које учествују у његовом прављењу. Како би се очувао квалитет и дуготрајност, сок пастеризујем на 80 степени и пуни се у стаклене боце које су еколошки одрживе. Што се тиче складиштења сокова, битно је да температура не прелази 25 степени у просторији, без светла.“

Илустрација: Сировину не купује, има свој засад јабуке чије су количине сасвим довољне да покрију производњу

Сировине из сопственог засада јабука
У погону све још мирише на ново, флаше су већ напуњене и спремне да се доставе крајњем купцу. У Војиновим очима велика жеља и посвећеност сваком кораку у производњи. У три велике просторије налази се део за пријем робе, њену прераду, као и паковање и складиштење. Сировину не купује, има свој засад јабуке чије су количине сасвим довољне да покрију производњу. Једини проблем је наћи раднике, па неретко наш саговорник велики део послова од резидбе, преко заштите па до бербе ради сам или са својом породицом. Погон је опремљен машином за млевење сировине, пресом и пастеризатором.

„За све ово време како радим овај посао успео сам да формирам бренд који је препознатљив по квалитету, дизајну и елеганцији. Сада је време за проширење на још један или два производа. Планирам постепено да растем из године у годину и ширим сок по целој Србији, а и шире. На друштвеним мрежама не губим време већ их користим за рекламирање производа и постепеног ширења тржишта пошто сам свестан да су данас управо те друштвене мреже најпосећеније. Врло је важно одржавати контакт са купцима и увек их обавештавати о новостима. Следећа станица су ми бање и планински центри наше земље.“

Највећа бољка наших села је одлазак младих, а они који ипак остану на селу не стварају породице. Таква је ситуација и у Војиновом селу. Али, иду бољи дани…

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/evo-kako-je-vojin-iz-male-drenove-sa-druge-godine-studija-poljoprivrednog-fakulteta/rzls2gx

ФОТО: Pixabay