Проблем деградације квалитета земљишта наводи се као један од водећих изазова савремене пољопривредне производње.

Без изузетка, и у Србији се бележе алармантни подаци о смањењу квалитативних и квантитативних капацитета производње, каже за „Дневник” научна сарадница на Катедри за биотехнологију Технолошког факултета Нови Сад др Вања Влајков.

– Тренутно стање објашњава се као директна последица интензивне и неадекватне ескплоатације, који су резултирали присуством неискоришћених остатака пестицида и вештачких ђубрива, губитком органске материје, нарушавањем равнотеже микрофлоре земљишта и биодиверзитета, доводећи до губитка око 50 одсто приноса биљних култура. За нашу земљу не постоје тачни подаци, али процењене економске последице за подручје Европске уније мере се десетинама милијарди евра годишње – истиче др Влајков.

Она наглашава да је примена препарата базираних на бенефитним микроорганизама препозната као мера с веома великим потенцијалом у погледу процеса ревитализације земљишта. Утицај преоријентације на еколошки прихватљивије алтернативе и на нашем поднебљу огледа се у побољшању квалитета земљишта као главног ресурса пољопривредне производње, али и осигуравању добијања здравствено безбедне хране, неоспорно резултујући позитивним утицајем и на економске параметре производње.

– Изазови за пољопривреду могу се посматрати кроз неопходност смањења негативног утицаја емисије гасова стаклене баште као и прилагођавање новонасталим, али и будућим климатским променама када је у питању узгој биљних култура. Микробиолошка ђубрива представљају алтернативно решење које нуди биотехнологија као адекватну замену за синтетски добијене производе. Главни актери ових препарата су бенефитни микроорганизми као активне компоненте, уз могућност додатног стимулативног деловања кроз манипулације различитим видовима формулације финалног производа – објашњава др Влајков.

Илустрација: Употреба пестицида и вештачког ђубрива нарушила квалитет земљишта

Обликовање производа за конкретну примену

Вања Влајков истиче да су, поред тога што су научници истраживачи, по формалном образовању и инжењери, што потврђује потребу за стварањем, односно обликовањем производа који ће имати конкретну примену.

– Поред научних публикација у међународним часописима високог импакт фактора, трансфер технологије и излазак научног проналска изван зидова лабораторије је нешто што доноси посебно задовољство једном истраживачу – истиче др Влајков. – С друге стране, то је и озбиљан искорак из зоне комфора и сусрет са конкретним захтевима привреде. У томе лежи и кључ, односно важност сарадње академске заједнице и привреде, који ће, уосталом, и креирати даљи ток промена у пољопривредној пракси и имплементацију научних иновација на терену. Биотехнолошка решења своју сврху добијају кроз решење конкретних проблема, а којима се привредници сусрећу са вишеструким бенефитним ефектом на економију.

По њеним речима, оно што ове препарате, уз високу ефикасност, издваја јесте и чињеница да задовољавају критеријуме у погледу заштите животне средине, што их, истовремено, квалификује за примену како у условима конвенционалне тако и органске пољопривреде.

– Биотехнологија се наводи као једна од кључних научних дисциплина када се говори о будућности и одрживости пољопривредног сектора. Иновативна решења која се тичу креирања производа на бази микроорганизама намењених исхрани и заштити биљака и ревитализацији земљишта носиоци су промена на терену, а самим тим и фокус истраживачких тимова стартап компанија у нашој земљи. Ако се осврнемо на светску научну сцену у овој области, генетичке манипулације биљака неизоставна су тема, имајући у виду широку палету могућности креирања отпорнијих усева, с унапређеним нутритивним вредностима, односно мањим захтевима када је у питању потреба за додатном заштитом и прихраном. У свету постоје различити приступи везани за одобравање оваквог начина гајења, а у Србији легислатива изричито забрањује узгајање биљака подвргнутих генетичким манипулацијама. Решењима које нуди биотехнологија омогућава се добијање веће количине хране, уз истовремену уштеду и очување ресурса, другим речима, обезбеђење прехрамбене сигурности као једног од водећих глобалних изазова – наглашава др Влајков.

Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/odlicna-vest-za-paore-mikrobioloska-djubriva-su-spas-za-nase-oranice-za-rod-inovativna-poljoprivredna-biotehnologija-stize-srbiju-2024-09-18

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.