МИРОСЛАВА МИШКОВИЋ: ВЕТЕРИНАР, ПРОФЕСОР И ОВЧАР СА ВИЗИЈОМ

У Богатићу, где традиција пољопривреде живи у сваком домаћинству, једна фарма привлачи посебну пажњу. Мирослав Мишковић, ветеринар по струци, професор у школи и вредан домаћин, годинама гради стабилно газдинство.

Његова прича почиње 2015. године, када је донео одлуку да се, поред ратарства и млечног говедарства, посвети и узгоју оваца. „Наше газдинство се одувек бавило овчарством, али у мањем обиму. Те године смо кренули озбиљније, набавили првих 15 грла расе Виртенберг,“ прича Мишковић.

Уследиле су године улагања и ширења. Већ 2019. набавили су 50 грла расе Ил де Франс, затим још један контигент од 50 оваца, а 2021. године додатно су ојачали стадо новим Виртенберг грлима. Данас на фарми Мишковића има 120 грла Виртенберг и 70 грла Ил де Франс расе.

Разлике међу расама добро познаје. „Виртенберг је отпорнији, прилагођен и пашњачком и шталском систему, док Ил де Франс боље напредује у штали. Код Ил де Франса имамо просечно 1,8 јагњета по јагњењу, али Виртенберг даје стабилне прирасте – три месеца старо јагње тежи око 35 килограма“, објашњава Мишковић.

Ипак, проблеми нису заобишли ни његову фарму. Тренутна откупна цена јагњади пала је на око 450 динара. „То је ниско и не одражава стварна улагања. Бојим се да ће откупљивачи покушати да цену додатно оборе“, каже Мишковић. Ове године продао је 90 приплодних женки и око 60 јагњади за клање.

Мишковићи обрађује око 25 хектара земље, али то није довољно за све потребе. „Кабасту храну сами производимо, а концентровану купујемо. За овце сами мешамо зоб, кукуруз, сунцокретову сачму и премиксе. За јагњад користимо суперконцентрат са одличним резултатима“, додаје Мишковић.

Уз производњу, значајна средства уложена су и у инфраструктуру. „Објекат смо градили 2021. године уз државне субвенције – добили смо 50% поврата за изградњу и набавку грла“, истиче он. Међутим, не иде све увек по плану. За последњу набавку од 60 приплодних грла са фарме Чолић. Оно што му сада ствара проблем је то што још увек није добио очекивана средства која држава даје за ове намене а није у питању мало новца јер је повраћај 50%.

Поред свега, Мишковић је и професор у школи, где подучава нове генерације. „Имамо 24 ученика у разреду. Око 30 до 40% њих активно помаже родитељима у пољопривреди, што даје наду да овај посао има будућност“, каже са оптимизмом.

У Богатићу постоји и више озбиљних фарми оваца — Мијатовић са Романовском расом, Чолић са Виртенбергом, Илић са Ил де Франсом. Сви међусобно сарађују и помажу се. „Када сам почињао, много су ми помогли саветима. Та сарадња је од великог значаја“, каже Мишковић.

Планира и могуће проширење фарме, али под условом да угаси млечно говедарство, које због недостатка радне снаге постаје све захтевније.

Док фарма расте, стасава и нова генерација. Лука, син Мирослава Мишковића и ако има свега две године хвата се за алат и чисти стају. Није причалица аложи види се да ужива да ради на фарми и да производи време са татом и овцама

Прича о газдинству Мишковића сведочи да знање, упорност и добра сарадња могу да створе стабилно и перспективно пољопривредно домаћинство.