Маслачак – лековити коров који чисти тело од токсина

Маслачак (лат. Taraxacum officinale) је вишегодишња коровска биљка из породице главочике. Рећи за ову биљку раскошних жутих цветова да је само досадан коров било би погрешно, зато што се већ вековима користи у исхрани, али и у лековите сврхе. У народу је позната и под именима-попина погачица, жутиница, жућаник, жуто зеље, млечика… У званичној фармаколигији користи се биљка док цвета (од марта до маја) док се у народној медицини користи и пре цветања, а лековити су сви делови од корена до цвета.

Од старих Грка до Кинеза
Порекло маслачка није познато, али се зна да су за лековита својства ове биљке знали су још стари Грци и Арапи који су је користили да умире болове у стомаку. У средњем веку на цени је била млечна, бела течност која се цедила из стабљике јер се веровало да помаже у лечењу очију. У традиционалној кинеској медицини маслачак се користи за стомачне тегобе посебно код упале слепог црева, али и приликом тешкоћа у дојењу код породиља које настају приликом запаљења млечних канала или недостатка протока млека.

Илустрација: Маслачак је много више од обичне коровске биљке 

Маслачак је зељаста вишегодишња биљка са вретенастим кореном. У горњем делу ближе површини земље корен је разгранат и може да достигне величину и до пола метра, иако сама биљка порасте између 20 и 25 сантиметара висине. Захваљујући оваквом коренском систему маслачак успева и у најнеприступачнијим местима и није захтеван када је у питању земљиште на коме расте. Као и сваки коров највише расте на запуштеном парцелама, по ливадама, али и баштама и њивама јер воли отворена и сунчана места. Размножава се семеном од пролећа до јесени као и дељењем корена у пролеће. Стабљика је шупља изнутра, а листови су назубљени груписани у лисну розету. Цветови су јарко жуте боје, језичасти, груписани у главичасту цваст, пречника до пет сантиметара, а затварају се ноћу и по облачном дану. Период цветања је од марта до маја, а после цветања појављује се семе у облику беле, памучасте лоптице коју ветар лако разноси и тако се шири семе које има ваздушасти бели реп ради лакшег летења. Једна биљка може да произведе 3.000 до 8.000 семенки масе 0,50 грама који, веровали или не, клијавост задржавају деценијама.

Лековита својства
Говорити о маслачку, а не споменути његова лековита својства била би права штета. Богат је хранљивим материјама, па се прво лишће пре цветања користи за салату. У листовима маслачка има више витамина Ц и гвожђа него у спанаћу. Младо лишће пре цветања може да се бере и осуши на промаји, а потом да се касније припрема као чај. Ова биљка је богата и витамином А и Б, органским киселинама, минералима посебно калијумом, натријумом и магнезијумом. У народној медицини користи се као горко средство (колагог) за смањивање масноће у крви, цветови за припрему сирупа сличног меду, док се од прженог корена може се направити замена за кафу.

Илустрација: Већ хиљадама година се користи као лек за многе болести

Маслачак поспешује лучење жучи и рад бубрега, служи као диуретик, чисти крв и помаже у лечењу гихта, анемије, реуматизма, чирева, код упале бешике, отвара апетит, а посебно је ефикасан код камена у жучи и за лечење јетре. Лековитост маслачка потврдили су и научници који су током истраживања на животињама уочили да маслачак може смањити ниво шећера и лошег холестерола у крви. Постоје бројни народни рецепти за чајеве од маслачка, али стручњаци упозоравају да, иако се ова биљка сматра сигурном за људску употребу, ипак треба бити опрезан и о конкретним лековитим дејствима и правилној употреби треба се консултовати са лекаром.

Извор: Агробизнис магазин