Марко рођендан прославио на њиви, сејао кукуруз

Због неповољне демографске слике и у богатој Мачви је уобичајно да старци обрађују земљу да плодне оранице не би зарасле у коров. Пример пољопривредног пензионера Марка Ђурића (77) из Клења уклапа се у мозаик слике савременог села у којем је све мање младих.

Марко је званично већ 12 година пензионер, али и у “трећем добу” обрађује четири хектара земље, у башти производи поврће, негује воћњак и гаји стоку. Живи сам на имању, али све стигне да уради на време. Прекјуче, у четвртак, обележавао је рођендан, али тек пошто је посејао кукуруз на њиви површине 1,5 хектара коју је дан раније припремио.

– Најважније је да сам здрав. Без обзира на самоћу, може све да се постигне. Имам свој трактор Фергусон, таман је за мене и моје године и полако узорем и спремим леју за сејање. Само сетву, жетву и бербу платим да се обави, све остало радим сам – каже Марко.

На 1,5 хектару јесенас је посејао пшеницу и јечам, па тако целе године има довољно хране за свиње и овце. Када заврши посао у обору радни дан наставља у башти.

– Лук сам одавно засадио, већ се зелени. Сваке године имам свега по мало, парадајза, паприке, кромпира, шаргарепе и другог поврћа. Ништа не прскам, а башту ђубрим само стајњаком – наставља Марко.

Илустрација: Кад заврши са послом и њиви Марко ради у башти 

Иако је завршио економску школу Марко је остао на дедовини којој и данас, као у младости “служи”, а она му богато узвраћа. Послови на имању, по његовом уверењу, помогли су му да сачува здравље и виталност па понекад мора да убеђује људе како “гази” осму деценију.

– Пре две године сам први пут после десет година од пензионисања отишао у бању преко Фонда ПИО. Два пута су ми мењали термине које сам добио у време жетве пшенице и бербе кукуруза. Рекао сам им ако не може да се промени, онда не морам ни да идем кад већ до сада нисам. Не може сељак да се одмара, а њива да га чека – казао је вредни домаћин.

Самачке дане и ноћи скраћује читајући књиге, прелистава архиву својих записа и фотографија о прошлости родног села и целе Мачве које је бележио скоро пола века. Они који га добро познају сматрају га истинским хроничаром јер је истраживајући не само забележио далеку прошлост села већ и написао интересантне приче о људима и догађајима. У њима као бујица навиру давно заборављени локализми овог краја и мудре мисли које Марко надахнуто приповеда и повремено објављује на друштвеним мрежама.

Извор: https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/4093463-marko-ne-moze-u-banju-a-njiva-da-ceka-u-osmoj-deceniji-obradjuje-zemlju-kukuruz-sejao-na-77-rodjendan