Мане и предности укрштања различитих раса коза

Поступак укрштања у гајењу коза подразумева да родитељи који се паре припадају различитим расама (домаћа бела коза са санским јарцем или домаћа балканска коза са алпина јарцем). Пошто је запат коза довољно консолидован у генетском погледу,тако да су разлике између потомака и родитеља мале, даљим укрштањем треба да се добијају потомци који боље испољавају одређене особине од родитељске генерације, с циљем бржег мењања појединих производних или репродуктивних особина.Основни циљ укрштања је да се код потомака, комбинацијом родитеља који припадају различитим расама, испољи тзв. heterozis ефекат или хибридна снага, односно хибридни vigor. Тај ефекат који практично проузрокује настајање разлике особина најиспољенији је у првој генерацији потомака. Осим тога, гајење укрштањем може да се примени и у оним случајевима када се производња почиње са домаћим расама коза које се, ради унапређења будуће производње, паре са јарчевима племенитих раса. У овом случају одгајивач може да примени или тзв. мелиоративно укрштање или тзв. претапајуће укрштање.

У оба случаја циљ је да се из генерације у генерацију добија значајно боље потомство. Код нас је својевремено изведен поступак санизације коза којим је створена домаћа бела коза,али тај поступак није реализован до краја, тако да су се ефекти врло брзо изгубили.

Илустрација: Поступак укрштања у гајењу коза подразумева да родитељи који се паре припадају различитим расама

Мелиоративно укрштање код коза има за циљ да се поправи једна или две особине, уз задржавање свих других особина, пре свега отпорности и скромности у погледу захтева за исхраном, смештајем и негом. Ипак, да би мелиоративно укрштање имало ефекта, неопходно је да буде праћено и одговарајућим побољшањем услова исхране,смештаја и неге: услови у којима се потомство гаји морају да буду побољшани јер је и само потомство побољшано. Мелиоративно укрштање се у већини случајева завршава после три генерације укрштања. Након тога следи парење плоткиња и приплодњака одабраних унутар побољшаног потомства ради очувања претходно унапређених особина.

Међутим, за одгајивача је много једноставније да сваку генерацију потомства укршта са племенитим јарчевима, тако да ће после пет или шест генерација добити скоро потпуно претопљен запат из домаће у племениту расу. Употреба што квалитетнијих јарчева од великог је значаја за унапређење производње, тако да се одгајивач мора стално трудити да из генерације у генерацију набавља или одгаја што квалитетније приплодњаке.

Илустрација: Циљ укрштања је да се побољшају особине младунаца 

Промена процента гена, тј. удела племените расе у генерацији мелеза зависи од дужине траја ња поступка укрштања и броја коришћених раса. Ако се нпр. укрсте домаћа балканска коза и алпина јарац, потомство прве генерације имаће 50 % гена балканске козе и 50 % гена алпина расе. Ако се прва генерација мелеза поново укрсти са алпином, у другој генерацији мелеза биће 25 % гена балканске козе и 75 % гена алпине, док ће у трећој генерацији мелеза бити 87,5 % гена алпине 12,5 % гена балканске козе.

Извор: Агробизнис магазин