English
French
German
Italian
Док већину војвођанских њива прекривају кукуруз и пшеница, на појединим парцелама и даље цвета мак, биљка која захтева много рада, а доноси драгоцене плодове за исхрану и фармацеутску индустрију.
Међу пољима сунцокрета, кукуруза, жита, шећерне репе и соје, на војвођанским парцелама још понегде се могу видети и пурпурне чауре мака, у чијем цвету је посебно лепо уживати током пролећа.
Производња ове биљке није тешка, али захтева пуно рада око њега. Процена је да се у Србији гаји на 1.000 хектара, а принос није већи од 1.500 килограма по хектару. Узгајају се најчешће два типа – плави и бели, а поделу је направила управо боја семенки. У плавичастим или белим, ситним зрнцима налази се чак 60 разних уља и масних киселина који се користе у исхрани, док се из сувих чаура добијају морфијум и други алкалоиди за потребе фармацеутске индустрије.
Пензионер Живко Урошевић из Војке у својој башти, сваке године, међу бројним повртарским културама, има и мак.
“Узгајање мака није тешко, али као и свака биљка захтева пажњу и време које је потребно одвојити како би дошли до резултата. Сеје се у јесен или у пролеће. Јесења сетва креће од половине октобра, а пролећна крајем фебруара или у марту, у зависности од тога каква је зима. Уколико никне густо, рашчупава се ручно да се направи неки размак на ширину сремачке мотике, размак у реду је 10 центиметара, а удаљеност редова до 20 центиметара”, прича он.
Мак добро успева на земљишту које није изложено ветру. Узгаја се у редовима и на исто место се сеје тек после неколико година, због бољег рода. Овај домаћин узгаја једну сорту мака, мада их каже има више.
“Има више сорти мака, а обично ову биљку везујемо за црвену, односно боју булке, која је врста дивљег мака. Овај наш домаћи је љубичасте боје, има плаво семе. Тај плави мак је најцењенији, мада сам ранијих година имао део баште под засадом белим маком, који има розе цвет. То су једине биљке које се гаје као цветнице овде у башти”, казао је саговорник.
Илустрација: Мак је изузетно тражен посебно у прехрамбеној индустрији
Узгајање ове културе се не разликује много од осталих ратарских култура, али на самом почетку захтева добро обрађено земљиште.
“Календар радова почиње у јесен, када почиње припрема земљишта, а потом и сејање, које најчешће почињем у октобру. За семе немам трошак, јер садим своје семе, од претходне године. Кишовито пролеће погодовало је развоју биљке, али не ваља ни превише падавина, јер се тада могу појавити и разне болести”, прича овај узгајивач мака.
Када мак сазри креће његово брање, а то је углавном крајем јуна, а након што су чауре обране и мак извађен, треба га и очистити од труња и прљавштине, након чега је мак спреман за паковање и продају или саму употребу.
“Када биљка пожути и махуна буде потпуно сува, а то је углавном од половине јуна. Довољно је да затресете чауру и ако чујете као семенке звецкају као у звечки, значи да је мак сазрео”, појашњава Живко.
Махуна се тада засече, истресе, а затим се мак пере.
“Моја супруга је задужена за прање. Најпре га просејемо, а потом и перемо и цедимо кроз цетке. Иако у башти ништа не прскамо, ове године је мак напао црв док је био у цвету, па смо морали да га спасавамо. Зато је неопходно прање и сушење”, каже Урошевић.
И данас његова супруга Милка, по традицији мак суши на великим столњацима на јаком августовском сунцу. Иако је гајење мака на већим парцелама потребно пријавити, на мањим то није случај, а један од разлога зашто је мак обавезна биљка у овом домаћинству је и чињеница да се у Срему недељни ручак тешко може замислити, а да се на трпези не нађе и штрудла с маком.
Семенке мака, целе или млевене, могу се наћи на полицама сваке трговине хране, најчешће у паковањима од 200-250 грама чувају се на тамном и сувом месту, а цена мака се креће око 1.000 динара по килограму. Такође од мака се производи изврсно уље које може бити прихватљива замена за маслиново уље.
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/malo-ulaganja-velika-zarada-kilogram-ove-biljke-prodaje-za-1-000-dinara-dozvolu-za-uzgoj-lako-cete-dobiti-2026-01-28
Serbian