Мали лук, велика моћ: Биљка која јача крв и расте готово без неге

Влашац (Allium schoenoprasum) је вишегодишња биљна врста из породице љиљана. Пореклом из источне Азије, у Европу је донет почетком нове ере. У римско доба био је веома цењен као зачин и храна, али се много користио и као лековито средство. Данас се влашац најчешће среће као баштенска култура, али и као дивља, самоникла биљка која расте на хумидним местима на ивицама шума као и у близу потока и река.

Влашац је луковичаста биљка која под земљом образује нежну и ситну луковицу због чега се у народу често назива и мали црни лук. Над земљом образује густ и атрактиван бокор уских цевастих листова дугих двадесет до четрдесет центиметара, због којих се највише и гаји.

Сади се крајем марта, а почетком јуна формира декоративна цветоносна стабла са бледо љубичастим цветовима.

Влашац је биљка отпорна на ниске температуре као и на физичке повреде па се зато лишће може више пута у току године шишати после чега се брзо регенерише.

У току године под земљом се уз главну луковицу јавља већи број мањих луковица помоћу којих се влашац расађује, мада се може производити и сетвом семена али уз редовно умерено заливање.

Ова биљка воли дубока влажна земљишта лакшег механичког састава, као и сеновита и заштићена станишта. Захтева умерено ђубрење минералним ђубривима и скромну негу током вегетације.

Током зиме луковице се могу пресадити у саксије и гајити у заштићеном простору без превеликих потреба за топлотом, али уз редовно заливање и тако продужити време коришћења на целу годину.

Мада се код нас ретко среће на пијацама и супермаркетима, у САД, Јапану, Кини и Индонезији влашац је редовни артикал штандова са поврћем. Захваљујући свом благом ароматичном укусу и атрактивном изгледу много се користи као додатак салатама, супама и умацима. У сушеном облику се користи у огромним количинама нарочито у кухињама источне Азије.

Због високог садржаја гвожђа и витамина Ц одлично је природно средство против малокрвности и пролећног умора. Захваљујући високом садржају слузастих материја у народној медицини се користи за сузбијање цревних паразита као и за лечење поремећаја дигесивног тракта.

Код нас нема неког организованијег гајења ове културе на већим површинама, али све чешће може се видети у баштама, малим повртњацима, па и на балконима стамбених зграда.

Дипл. инж. Милан Дамљановић, ПССС Чачак

Извор: https://www.agrotv.net/vlasac-ukusan-i-zdrav/

ФОТО: Freepik