Мала улагања, велика добит – како побољшати производњу на малој фарми оваца

Последњих година српско стораство је у великом паду, а једини који бележе позитивне резултате су произвођачи оваца. Према званичним подацима  Републичког завода за статистику (РЗС) Србија броји око 1.759.424 грла. Највећи број оваца гаји се на територији Шумадије и западне Србије тачније у Златиборској области, која укључује и Пештерску висораван као традиционално јако упориште овчарске производње. Србија има одличне предуслове за узгој оваца (клима, пашњаци, традиција), али то не значи да не може боље. Иновације у производњи могу значајно побољшати продуктивност, квалитет и профитабилност.

У Србији се овчарство вековима заснивало на традицији, породичном знању и добрим пашњацима. Међутим, са климатским променама, нестабилним тржиштем и условима рада, све више сточара схвата да опстанак и успех у 21. веку зависе од унапређења производње. Иновације више нису луксуз већ потреба и у овој грани пољопривреде. Од употребе дигиталних алата до побољшања генетике и исхране, чак и мала фарма од 50 до 100 грла могу за кратко време повећати продуктивност, смањити трошкове и остварити стабилан профит.  Када се томе додају државни подстицаји и субвенције из ЕУ фондова, модернизација никада није била приступачнија. Иако већина узгајивача оваца, нарочити они старији који је и највише, сматрају да су иновације изузетно скупе, заправо улагања већ у периоду од две године могу донети бенефите у производњи и наравно више пара. Како често истичу стручњаци, промене почињу са малим корацима.

Илустрација: Од електронских ушних маркица до аутоматских појилица и хранилица

Електронске идентификације (RFID) ушне маркице –  којом се прати свака овца и њено здравствено стање, вакцинација, репродукција и продуктивност. RFID ушне маркице и читач коштају у просеку од 1.000 до 1.500 дин по овци што је једнократни трошак.

Мобилне апликације (SheepApp, AgriWebb ) – фармер има потпун надзор над стадом у реалном времену. Ове апликације су бесплатне.

Аутоматске појилице и хранилице – не само да олакшавају рад, већ смањују губитке хране и воде. Кроз паметно храњење и суплементацију, животиње боље напредују и ређе оболевају. Аутоматска појилица са пловком кошта између 2.000 и 3.000 дина, гравитациона хранилица од 10.000 до 20.000 дин (за 10–15 оваца) а ако сте вични или имате доброг мајстора можете и сами да направите ове хранилице и појилице.

Пашњаци – ротација испаше, садња нутритивно вреднијих биљака (попут лупине или детелине) и употреба природних минералних додатака доводе до боље исхране, што директно утиче на принос млека и бржи раст јагањаца.

Генетика и репродукција – најбоља инвестиција је, рећи ће вам сваки искусни узгајивач оваца, добар приплодни ован. Увођењем расно квалитетних приплодних оваца и овнова, као и боље контроле репродукције (ултразвук, вештачко осемењавање), број јагањаца годишње може значајно да се побољша. То значи да на фарми од 100 оваца, производња јагањца може са просечних 120 да порасте на чак 180 комада годишње.

Избор расе – је изузетно важан, а зависи од услова за животиње, али и тога да ли узгајивач жели да се фокусира на производњу меса или млека. Источно – фризијска овца даје и до 600 литара млека годишње, док Il d’ Frans има изузетано месо. Ту су наравно и домаће расе сјаничка овца која је одлична за планинске пределе и сврљишка раса оваца. Добра генетика је, у суштини, инвестиција која се исплати већ након прве године.

Илустрација: Прерада овчјег млека у сир доноси додатну зараду

Прерада млека и меса – многи сточари почињу да прерађују млеко у сир, праве сушено месо или пакују јагњетину под сопственим брендом. Уз минимална улагања у опрему (мала млекарица, вакуум пакер), добијају и већу цену за своје производе што је шанса за додатну зараду.

Када се све ово стави на папир уштеда, али и зарада на фарми од 100 оваца након увођења иновација би изгледала овако:

Приходи:

• Продато јагњади: 150 ком × 22.000 дин = 3.300.000 дин
• Сир/млеко: 12.000 л × 150 дин = 1.800.000 дин
• Укупно: 5.100.000 дин годишње

Трошкови пре модернизације:

• Храна, лечење, губици: преко 1.900.000 дин

Трошкови након иновација:

• Око 1.500.000 дин (уштеда и до 20%)

Разлика је евидентна, али треба напоменути да су ове бројке само оквирне, јер зарада зависи од цена на тржишту које се стално мења у складу са понудом и потражњом. Не треба заборавити ни да Министарство пољопривреде сваке године расписује конкурсе за сточарство (до 15.000 дин по овци, субвенције за опрему, повраћај до 60%), а ту су и европски ИПАРД фондови који такође подржавају инвестиције у сточарске објекте и прераду. Модерна овчарска фарма је паметан, ефикасан систем у којем је свака животиња евидентирана, сваки литар млека искоришћен, и свако јагње добро пласирано. У време када су купци све више окренути ка домаћем, квалитетном производу управо мале фарме имају велику шансу. Овчарство у Србији има будућност, али она припада онима који се усуђују да направе корак више у својој производњи.

Илустрација: Агробизнис магазин