Мак у фокусу: Зашто све више пољопривредника сеје мак у Србији

Због климатских промена, скупе сетве и ниских откупних цена примарних пољопривредних култура, мак добија све већи простор на њивама широм Србије. Иако се и даље гаји на релативно малим површинама – око 1.000 хектара – интересовање расте из године у годину.

Мање улагања, стабилна зарада.

У близини Кикинде, по први пут ове године мак је засејан и на парцели породице Бајшански. Како истиче домаћин, одлука о гајењу мака донета је из потребе за диверсификацијом производње и смањењем ризика. „Желели смо да поделимо ризик и убацимо још једну културу, а истовремено да видимо како ће тржиште реаговати“, каже Бајшански.

Мак се сматра економичнијом културом – за сетву је потребна мала количина семена, а највећа улагања односе се на заштиту биљке током кључних фаза раста. У овом тренутку, у фази развоја чаура, најважније је применити фунгициде који спречавају труљење и оштећења.

Стабилна откупна цена и извозна перспектива.

Према речима искусних произвођача, принос мака може достићи и до 1.000 кг по хектару. Тренутна откупна цена износи између 280 и 300 динара по килограму, што га чини конкурентним у односу на друге културе.

У Србији се производе две врсте мака – индустријски и прехрамбени. Важно је напоменути да се ради о регулисаној и регистрованој производњи. Само декларисана и прописно третирана роба може се пласирати на тржишта Европске уније. Највећи извоз мака из Србије одлази у Словачку и Чешку, док део робе остаје на домаћем тржишту, због проблема са мешањем типова мака.

Извор: РТС1