Личи на паприку, а има укус тиквице – бамија је изузетно здрава

Последњих година на српским пијацама може наћи бамија. Ово укусно, здраво поврће већ вековима је део источњачке и медитеранске кухиње. На први поглед рекло би се да је паприка, али по укусу и нутритивном саставу ближа је тиквици и патлиџану, а по корисности лековитим биљкама. Све више српских повртара одлучује се да гаји ово поврће зато што не тражи велика улагања, одлично подноси сушу, а доноси добру зараду. Највише се гаји у Мачви, Поповцу, Гроцкој и деловима Јужне Србије, а у зависности од сорте и начина узгоја може да даје и до  двадесет тона по хектару и уз редовну бербу.

Семе се сеје крајем априла или почетком маја када се земљиште загреје на 15°C. Воли плодна, растресита и добро дренирана земљишта, богата органском материјом. Не подноси стајаћу воду, али јој је влага неопходна у раним фазама раста и током цветања. Отпорнија од неких осетљивих повртарских култура на сушу, али дуготрајан недостатак влаге може да смањи квалитет махуна које постају дрвенасте, па је препорука редовно и умерено заливање, најбоље кап по кап како би се побољшали приноси. Берба почиње око 60 дана после сетве, а махуне се беру свака два до три дана док су још младе и мекане. Што се чешће бере, то се више подстиче нови раст. Препорука је да се повремено прихрањује органским ђубривом и гаји на сунчаним положајима где иначе због врућине слабије успевају друге повртарске културе.

На први поглед скромна и необична, са својим ситним махунама у облику звезде, ова биљка крије право богатство нутријената и лековитих својстава. Њене зелене, благо баршунасте махуне садрже специфичну слузасту супстанцу  која се ослобађа током кувања. Иако некима необична, управо тај природни „гел“ чини бамију јединственом и снажним савезником нашег дигестивног система.

Бамија је нискокалорично поврће, али изузетно богато влакнима, витаминима и минералима. У 100 грама има тек око 30 калорија, што је чини савршеним избором за све који желе здраво да се хране или регулишу тежину. Влакна којима обилује ово поврће подстичу варење, снижавају холестерол и продужавају осећај ситости. Има доста витамина Ц који јача имуни систем и убрзава зарастање, богата је витамином K који је неопходан за здраве кости и коагулацију крви, као и фолном киселином која је неопходна у трудноћи за правилан раст бебе. Бамија садржи висок проценат антиоксиданса попут кверцетина и полифенола који штите ћелије од оштећења и успоравају старење.

Илустрација: Све више српских повртара одлучује се да гаји ово поврће зато што не тражи велика улагања, одлично подноси сушу, а доноси добру зараду

Једна од највећих вредности бамије лежи у њеном слузавом соку који се ослобађа при термичкој обради. Тај сок делује као природна облога за желудац и црева, ублажавајући иритације и упале. Зато се често препоручује особама које имају проблем стањима и болестима као што су :

• гастритис и чир
• синдрома иритабилног црева
• честе стомачне тегобе
• дијабетес
• умањује ниво лошег холстерола
• помаже у превенцији срчаних болести

Влакна из бамије подстичу рад црева, помажући организму да се природно детоксикује и ослободи вишка холестерола и отпадних материја. Има врло низак гликемијски индекс, што значи да не изазива нагли пораст шећера у крви. Истраживања су показала да њене слузасте материје успоравају апсорпцију глукозе у дигестивном тракту, па се често препоручује као додатак исхрани дијабетичара. Захваљујући влакнима и антиоксидансима, бамија смањује ниво „лошег“ холестерола (LDL), а самим тим штити крвне судове и смањује ризик од кардиоваскуларних болести. Витамин K доприноси еластичности крвних судова, док магнезијум и калијум помажу у регулацији крвног притиска. Уз то, лагана је, не изазива надимање и лако се вари, што је чини идеалним избором и за децу, старије и све који имају осетљив стомак.

Илустрација: Бамија умањује лош холестерол, штити крвне судое и чува организам од кардиоваскуларних болести

У кухињи бамија се може припремати на разне начине – може се кувати, динстати, пећи, па чак и поховати. Најчешће се припрема у комбинацији са парадајзом, луком и месом, али одлична је и у чорбама од поврћа или као лагани прилог уз рибу. Ако желите да смањите њену слузавост, пре кувања је накратко потопите у воду са лимуном или сирћетом.

Свежа бамија може стајати у фрижидеру два до три дана, али је најбоље сушити је или замрзнути, ако желите да је сачувате за зиму. Бамија се суши тако што се наниже на канап и суши на промаји. Ово поврће није само храна већ прави природни лек у тањиру који подмлађује ћелије, штити варење, уравнотежује шећер, чува срце и снабдева тело храњивим материјама без оптерећења. Цена свеже бамије у Србији се креће од 500 до 700 динара по килограму, у зависности од квалитета и сорте. Сушена бамија, која има много дужи рок трајања, достиже цену од 1.200 до 1.800 динара по килограму, а како потражња за овим поврћем расте није ни чудо што је зову зеленим златом југа Србије.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay