Лимун рудник витамина Ц који чува организам

Лимун је јужно воће богато витамином Ц и незаменљив током хладних зимских дана јер подиже имунитет и штити организам од прехладе и грипа. Ако питате купце лимун се углавном дели на жути и зелени, мада расту на истом дрвету. Зелени лимун се развија из пролећног цвета дрвета вештачки изазваном сушом која мора трајати 40 дана између јуна и јула. Тако добијен плод има танку, зелену кору и врло сочно месо. Одлично подноси дуга путовања и складиштење па је могућ извоз по целом свету. Уобичајени на тржишту жути плодови, расту на истом дрвету, само што сазревају зими.

Илустрација: Дрво лимуна може да порасте и до шест метара у висину

Дрво од 6 метара
Није познато одакле лимум тачно потиче и како је настао, мада се верује да је настао спонтаним укрштањем горке поморанџе и цитрона, али већ вековима успева као самостално дрво које се размножава резницама или калемљењем. Постојбина овог воћа је североисточна Иднија, Бурма или Кина, а у Европу је стигао у 2. веку кроз јужну Италију. Међутим у античком Риму није се узгајао већ је касније култивисан у Персији о чему сведоче и први писани трагови о овом воћу из 10. века када је забележена расправа о његовом узгоју. У Европи почиње више да се гаји од 15. века најпре у Ђенови а потом и у другим деловима старог континента, док је семе лимуна Кристофер Колумбо однео у Америку. Иако је познат по свом горком укус мање се зна да постоји и сладак лимун али мора да се употреби у року од два дана након брања иначе пропада.
Лимун је омање дрво високо од 3 до 6 метара и у природи расте у топлим и медитеранским пределима. Има бело-љубичасте цветиће, плод је овалан до округао са дебљим или тањом кором жуте боје. Са унутрашње стране је обложен је белом сунђерастом овојницом која није јестива и има месо богато киселим соком. За узгој лимуна непоходно је да температура не пада испод 7 степени због чега се код нас углавном гаји као украсна биљка у саксијама која се зими уноси како не би измрзла. Највећи произвођач лимуна на свету је Мексико због своје, за ово воће, повољне климе, а у Европи Шпанија. Једно одрасло дрво у повољним климатским условима даје 600 до 800 плодова годишње.
Плод лимуна садржи од 40 до 50% сока који је најчешће бледо жуте боје и има изразито кисео укус и препознатљив цитрусни мирис. Садржи до 8% лимунске киселине, мање количине других органских киселина, око 3% шећера и пуно витамина.
Лимун спада у ред намирница најбогатијих антиоксидансима. Најпознатији је као извор витамина Ц, може да убрза разградњу масноћа, олакша варење, садржи и велики проценат селена и витамина Б, који је неопходан за добро функционисање нервног система. Ова намирница има моћ и да неутралише опасне бактерије као што је то салмонела, која се често може наћи на кухињским даскама. Због тога се осим као сок или додатак сосевима и десертима користи и за чишћење и дезинфекцију. Ово суштински није новина. Наиме, на Сицилији, која је одувек имала проблеме са снабдевањем питком водом, у чашу се стављао комад лимуна. На овај начин се вода „дезнификује“ што је потврдила и савремена наука а сицилијански обичај да се у воду додаје кришка лимуна проширио се и на остатак света. Осим плода користи се лимуново лишће за чај и као зачин приликом припреме куваног меса и морске хране.

Илустрација: Лимунска киселина има моћ да неутралише отровне материје, олакшава пробаву и убрзава разлагање масти

Лековита својства
Лимун је једна од најкориснијих намирница на нашој планети. Повољно делује на рад јетре, црева, желуца, имуног, живчаног и кардиоваскуларног система. Редовно конзумирање лимуна, може спречити болести попут ларингитиса, бронхитиса, грипа, прехладе, артритиса, високог крвног притиска, бактеријских инфекција, бубрежних и жучних каменаца…Новија истраживања су показала да лимунска киселина има моћ да неутралише отровне материје, олакшава пробаву и убрзава разлагање масти. Лимун је богат витамином Ц, има флавоноиде, фолну киселину, етерична уља и кумарин који су моћни антиоксиданси који штите наше ћелије од слободних радикала, који убрзавају процес старења и доводе до здравствених проблема. Осим тога витамин Ц, је аскорбинска киселина, која подстиче стварање колагена, који утиче повољно на еластичност коже и умањује знакове старења као што су боре. Лимун је добар за јачање срца, штити мозак, јача десни а у комбинацији са белим луком одличан је за смањење холестрола али и за скидање вишка килограма.
Осим као народни лек лимун има бројне друге примене у медицини, козметичкој индустирији, а одлично је природно средство за чишћење буквално свега па и скореле масноће. У комбинацији са содом бикарбоном отпушава чак и цеви. Лимунов сок се може користити као једноставно невидљиво мастило, које се развија топлотом. Кад се електрода причврсти на лимун он постаје мала батерија која производи мању количину електрицитета. Практично готово да не постоји област у којој се не може применити ово воће.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay