Улагање новца у одређену пољопривредну производњу увек поставља питање да ли је направљен прави избор гајене биљне културе, колика су финансијска улагања, какве су могућности њеног пласирања, као и да ли је могућ otкуп по исплативој цени, да ли је зарада могућа и сл. Последњих година култура која је доживела праву експанзију је дефинитивно лешник, али овде се поставља питање да ли се његова производња исплати и да ли је добар избор за инвестирање?

Некада је трстенички крај био познат махом по калемарима. Данас се одвија шаролика производња безмало у свим пољопривредним гранaма. Како је желео да обнови дедовину и утроши вишак времена, саговорник у нашој наредној причи је засновао малу плантажу лешника у Великој Дренови. Ево његових искустава.

Лешник није претерано захтеван у односу на друге воћне врсте, успева и на скромнијим земљиштима, не тражи велику употребу пестицида, а уз добро одржавање може имати дуг животни век и до 70 година. Своју визију у тој причи видео је и Бранимир Милосављевић, професор на Високој саобраћајној стручној школи у Трстенику.

„Знате како, свако од нас ко ради у просвети има доста слободног времена и размишљам о будућности, тако да сам се одлучио за засад лешника јер он не тражи превише рада, али опет може да донесе неки приход, али да кажемо, ето, да мало побољшамо и физичку активност,“ почиње причу наш домаћин.

Прве информације о узгоју код нашег саговорника биле су везане за карактеристике ове воћне врсте што је утицало на избор садница.

„Ово је засад у петој години и одлучили смо се за сортимент који мало касније стасава због мразева и има ситније плодове. Овде је основна сорта Тонда ђифони, а опрашивачи су Тонда рома и Ноцијоне. Одлучили смо се за њих јер имају висок проценат примања, имају средњу бујност и, као што сам рекао, отпорност на касне пролећне мразеве,“ наставља професор.

Држава истина даје субвенције, али пре уласка у ову причу добро процените могућности. У почетку је било грешака јер није имао искуства у пољопривреди, зато је, каже, помоћ струке код почетника у сваком послу неопходна.

„У почетку сам мало лутао као и сваки почетник, слушао савете људи који су делом у тој материји, али не и стручни. Читао сам доста литературе, али то није исто, читати књигу и применити на њиви није исто, због чега сам неке своје грешке и платио. Сада, на срећу, имам чика Милеа Џомбића, агронома, он ми доста помаже, тако да је сада мало мирније. Ја сам ушао у причу да кажем хобијистички, али је моја препорука свима да консултују струку пре него што крену у било коју причу у воћњаку,“ са малом сетом појашњава Бранимир.

Даљи планови су делимично ороћени јер улагања, надања и знање могу бити награђени само сигурним тржиштем, ког ипак нема.

„Управо сте погодили тему у центар нашу болну тачку. Пласман производа је, у принципу, највећи проблем… да ли се изборити квалитетом или се изборити приносом, али није првенствено мени овде приход јер ова површина је рекреативног типа за мене, за моју породицу, нека, надам се, добит у будућности. На крају нешто лепо да не буде у парлогу,“ додаје Бранимир.

Да би засад могао да се одржава, неопходна је механизација, што је сада приоритет код домаћина, будући да је почео посао са другарима и мотиком.

„До сада је углавном помоћ стизала од мојих другара, мало дођу, радимо, дружимо се, они помогну. Сада све више укључујем и рад са машинама, тако да би било лепо да купим један воћарски трактор, механизацију која ће ми значајно олакшати овде посао јер без технике не може… Било је на почетку баш, баш тешко јер је све рађено крапом и мотиком… И онда, тако, када стигнем на крај четвртог реда, бацим мотику… Засад је сада велики, тражи мало другачији и бољи третман, више има посла, тако да морамо мало да се модернизујемо. Што се тиче даљих планова, ја и са друге стране пута имам лепу парцелу, али о томе када дође време, да научим добар посао на овом засаду, па видећемо,“ уз осмех и оптимизам закључује Бранимир Милосављевић.

Да леска почне да враћа уложено с почетка, потребно је шест до осам година, а за пун род, који коначно доноси профит, потребно је чекати чак до десете или једанаесте године. Онда долази период „сласти“, јер леска рађа и више од педесет година. Дobra ствар у свему овом чекању је што је лешник стабилна роба, и цена и потражња не осцилирају претерано током дужег периода. Зато се с њим може рачунати на дуг рок.

Плод лешника се може чувати дуже време, дефицитаран је на тржишту, имајући у виду да Србија увози око 90% лешника, јер нема довољно домаће производње. Због тога можемо говорити о планирању дугорочне производње и економске рачунице. Надамо се да је професор Бранимир оживљавајући дедовину у Великој Дренови, нашао праву математичку једначину.

Извор: Агробизнис магазин

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.