Кромпир у кризи – цене расту, производња опада, Италија зависи од увоза

РИМИНИ, 19. мај 2025. – Свет се налази на прекретници када је у питању производња кромпира. Климатске промене, болести и штеточине које се све брже шире, довеле су до пада производње на глобалном нивоу, што се директно одразило на драстично повећање цена, како у Европи тако и широм света. То је један од закључака Међународног симпозијума о кромпиру, који је одржан у оквиру сајма Macfrut у Риминију и окупио више од 400 стручњака и посетилаца.

Према речима координатора скупа Лућана Трентинија, у свету се годишње произведе око 375 милиона тона кромпира, али то није довољно да се задовоље све веће потребе тржишта. „Италија, на пример, не производи довољно ни за сопствене потребе и чак до половине домаће потрошње покрива увозом, највише из Француске“, каже Трентини.

На симпозијуму се говорило и о агротехничким изазовима с којима се сусрећу произвођачи. Поред климатских стресова, озбиљну претњу представљају жичари (Agriotes spp.), као и бактерија Ralstonia solanacearum, која напада не само кромпир, већ и парадајз. Уз то, велике проблеме прави и коров Cyperus esculentus, познатији као чуфа, који се сада води као карантински организам и захтева посебне мере контроле.

Међу 35 предавача из водећих земаља произвођача, највише пажње привукле су теме у вези са организацијом производње. Европска унија је ове године покренула нову заједничку организацију тржишта (CMO) за кромпир, по угледу на систем подршке у воћарству и повртарству. Занимљиво је да је Италија тренутно једина земља која је ту регулативу спровела у дело, чиме се кромпирима отварају врата ка програмима модернизације и иновација.

Док Кина са 95 милиона тона држи прво место у свету, следе Индија са 56 и Украјина са 21 милион тонa. У Европској унији, највећи произвођачи су Немачка, Француска, Холандија, Пољска и Белгија. Ипак, последњих пет година просечна производња бележи пад, што се директно рефлектује на цене за потрошаче.

Иако Италија не може да конкурише количинама, у фокусу домаћих произвођача је квалитет. На симпозијуму су представљене нове сорте међу којима се истичу „Фјорела“ – са тромесечним периодом мировања (што значи мање третмана током складиштења), и „Мориса“, која потиче од француске сорте Газел и достиже род од чак 50 тона по хектару, што је знатно изнад светског просека.

„У Италији постоји шест локалних сорти које имају заштићено географско порекло, али свеукупна производња се и даље сматра економском нишом. Зато је важно да понудимо врхунски производ“, закључује Трентини, додајући да кромпир, уколико добије веће место у исхрани, може играти значајну улогу у глобалној борби против глади.