Ко једном купи кулен и сланину код Бранимира врати се по још

Шунке, кобасице, сува сланина и ребра, кулен, буткице, чварци… Дугачак је списак домаћих сухомеснатих производа који настају у пољопривредном газдинству породице Ракић из Бачинаца код Шида, која од тог посла живи пуних 40 година.

На газдинству раде сви чланови, глава породице Бранимир, његова супруга, син и снаја и троје унучари, а када је “срце” сезоне у помоћ им прискачу и две удате ћерке и њихово шеторо деце да помогну око продаје.

Радни дан дужи од 12 сати
Радни дан им траје од свитања до касно у ноћ, а да би се произвела храна за 200 товних свиња од око 200 килограма, које годишње закољу, прераде и осуше ради се по и дуже од 12 сати дневно.

– Фарму свиња имамо скоро 40 година, а задње две године син и снаја су основали своје газдинство и имају фарму црних свиња моравки. То је стара аутохтона раса свиња, слична магулици, чије је месо квалитетније од меса белих свиња. Беле свиње имају више меса, а мање масноће, а ове обрнуто, имају више масноће и мање меса које је бољег квалитета. У једној кланици нам раде услужно клање, а ми имамо своју прераду и сушару. У задњих 10 година повећали смо производњу тако да годишње закољемо око 200 свиња од око 200 килограма и све то осушимо и готове производе углавном продамо са кућног прага – прича Бранимир Ракић за Курир Бизнис.

И храну за свиње сами производе
Сву храну за свиње на фармама производе на својој земљи, јер је, како Бранимир каже, једино када се има заокружен ланац производње могуће је да од тог посла цела породица лепо живи.

– Устајемо у рану зору да хранимо стоку, а онда се у преради ради до касно у ноћ. Радни дан траје 12 сати и дуже. Осим супруге која ради у школи нико други од нас не ради нигде у фирми већ сви радимо на газдинству и од тога живомо. Обрађујемо 100 хектара земље и продајемо вишак свиња које ми не стигнемо да прерадимо. Имамо 60 белих крмача и 25 црних моравки, на два регистрована газдинства једно преко пута другог. Свиње које иду у прераду хранимо тродупло дуже него које иду у калницу. Да би добили квалитеније зрело месо за сушење свиње хранимо најмање годину дана док не достигну тежину од око 200 килограма – истиче Бранимир.

Илустрација: Породица Ракић сама гаји свиње од којих прави квалитетне сухомеснате производе

Он додаје да прасиће и младе свиње продају печењарама и појединцима, јер се од њиховог меса не могу правити домаћи производи.

– Клање и сушење траје од новембра до марта, а после се посвећујемо пољопривредним радовима и продаји сушених производа. По потреби кољемо и током лета, јер смо модернизовали прераду, купили смо коморе за зрење које могу и лети да обезбеде температуру и влажност потребну за клалитетне производе, као и летњу пушницу у којој може да се регулише температура. Имамо и комору за готове производе где се чувају вакумирани производи спремни за продају – каже Бранимир.

Колико траје сушење меса
Сушење различитих сухомеснатих производа не траје исто и може да траје од осам дана до шест недеља.

– Свиње кољемо сваких седам дана и онда прерађујемо и сушимо. Сушење кобасица траје осам дана, печенице две недеље, шунка и сланина у пушници стоје по две недеље. Сланина стоји од четири до шест недеља у соли, а онда иде 24 сата на одсољавање и цеђење, па тек онда иде у пушницу на хладан дим. Сваки други дан се ложи. Једн дан се месо дими, један не. Кобасицама три до четири дима, сланини и шунки и по 10 димова. Онда производ иде на сазревање и качи се на место где циркулише ваздух, а није велика влага, и тек се онда пакује. Сазревање траје од 15 до 20 дана, а кулену треба и по три месеца. Све се ради на традиционалан начин, ништа брзински и зато треба дуго времена да би месо могло да буде квалитетно и дуготрајно – објашњава Бранимир и додаје да шунка може да стоји и по две године, а сланина и кулен по годину дана.

Илустрација: Њихова сланина је позната по квалитету

Своје производе Ракићи продају у локалу на пијаци у Шиду и на већим манифестацијама на којима су покупили бројне медаље и признања за квалитет.

– На тим сајмовима поделимо флајере и људи нас зову, неки дођу на кућни праг да купе, а некима пошаљемо поштом пошто су то дуготрајни производи. Рекламирамо се мало на интернету и на друштвеним мрежама и са добрим квалитетом смо се прочули. Ко једном купи дође поново. Дешвало се да људи дођу прво да купе неку мању количину, а када се увере у квалитет дођу и купе већу колићину за целу годину. Буквално напуне аутомобил и оду. Али осети се и беспарица. Ми због квалитета нисмо изгубили муштерије али примећујемо да купују мање него раније. Због тога нисмо ни дизали цене три године, а чак смо неке и спустили. На пример шунка је по килограму коштала 3.000 динара, а сада јој је цена 2.500 – каже Бранимир.

УНУК ПАВЛЕ ВОЛИ ДА РАДИ ОКО СВИЊА
Да на млађима свет остаје схватио је и једанаестогодишњи Павле Ракић, Бранимиров унук, који се својски труди да помогне колико може.

– Он воли да ради око свиња, да их храни, да чисти око њих и све то. Имам укупно деветоро унучади и сви помажу – с поносом истиче Бранимир Ракић.

ПРАВЕ И ДОМАЋУ ЗИМНИЦУ
Женски део породице Ракић бави се и прављењем домаће зимнице.

– Супруга и снаја праве комплетну зимницу од поврћа са нашег газдинства. Годишње направе по 1.000 тегли ајвара и исто толико флаша куваног парадајза. Праве и туршију, кисели купус, краставчиће и барене паприке – каже Бранимир.

МНОГО РАДЕ, АЛИ СТИГНУ И ДА СЕ ОДМОРЕ
Бранимир Ракић истиче да, иако сви чланови породице пуно раде, ипак нађу времена да на смену оду на одмор.

– Идемо супруга и ја и некад водимо унуке, а када се ми вратимо иду син и снаја са децом. Када је неко од нас одсутан по потреби ангажујемо и раднике који нам помажу. Једино тако што смо заоркужили цео производни ланац и успевамо да опстанемо. Уз пуно труда и рада и љубави може лепо да се живи – наглашава Бранимир.

Илустрација: Праве и домаћу печеницу

ЦЕНОВНИК ПРОИЗВОДА КОЈЕ ПРАВЕ РАКИЋИ:

• Кулен у штанглама – 2.500
• Кулен у катама (природно велико црево) – 4.000
• Сланина – од 1.600 до 1.800 (зависно од сувоће)
• Шунка – 2.500
• Печеница, врат, пршута буђоле – 2.000
• Сува ребра – 600 до 800 (зависно од меснатости)
• Домаћа кобасица – 1.200 до 1.800
• Коленице – 500
• Буткице- 600
• Чварци – 1.500
• Маст – 250
• Крвавице или џигерњаче – 400
• Шваргле – 800
• Пихтије – 500
• Суве кости – 300

*Цене су у динарима по килограму

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9885615/ko-kod-branimira-kupi-suvo-meso-vrati-se-ponovo-i-napuni-gepek