Ко чува земљу — тај добија новац

БРИСЕЛ – У организацији ENAJ, Европске мреже аграрних новинара, у Белгији је одржана презентација иновативног приступа под називом „Soil Capital”, који настоји да кроз мерење угљеничног отиска и сарадњу са великим корпорацијама обезбеди фер надокнаду за пољопривреднике који унапређују здравље земљишта.

Један од оснивача компаније „Soil Capital”, агроном Нико Агашар, истакао је да ова иницијатива није настала као класичан стартап већ као резултат дугогодишњег агрономског рада и консултантских активности широм света. „Схватили смо да су два највећа изазова у пољопривреди — стање земљишта и финансије. Пољопривредницима је неопходан бољи повраћај улагања, али без уништавања земљишта и животне средине”, поручио је Агашар.

Како је навео, уз подршку партнера из финансијског сектора, настала је идеја да се кроз јасан систем мерења, сертификовања и финансијске надокнаде мотивишу пољопривредници да промене своје праксе у правцу конзервационе и регенеративне пољопривреде. Централно место у том процесу заузима угљеник у земљишту, као показатељ и резултат добрих или лоших агрономских пракси.

„Фармер често нема јасну слику о последицама својих одлука по земљиште и дугорочну профитабилност. Зато смо креирали систем индикатора у којем је угљеник почетна тачка. На тај начин можемо да му покажемо да ли копа себи финансијску рупу или гради отпорнији и исплативији систем производње”, објаснио је Агашар.

Паралелно са радом са пољопривредницима, појавила се и сарадња са прехрамбеном индустријом. Компаније попут Cargill-а, Unilever-а, PepsiCo-а, Danone-а, Nestle-а, Mars-а и других, све више траже начине да смање сопствени угљенични отисак и заинтересоване су да инвестирају у регенерацију земљишта на којем се гаји сировина коју користе. „Ти велики системи јесу били део проблема, али могу бити и део решења. Ако хоћемо да имамо стабилне приносе и сигурно снабдевање наредних деценија, морамо да вратимо вредност фармерима који чувају земљу”, додаје Агашар.

Гијом, један од чланова тима, објаснио је технички део процеса. У првој години ради се дијагностика фарме и одређује почетна вредност угљеника. Сваке наредне године ради се нова процена и упоређују резултати. Трећа страна врши контролу и сертификацију резултата, након чега се издају сертификати – тзв. Soil Capital Units (SCU). Ти сертификати продају се компанијама које финансирају пројекат, а 70% прихода директно иде фармерима.

До сада је кроз овај систем пољопривредницима исплаћено 10 милиона евра, искључиво из приватних извора – корпорација које на тај начин инвестирају у „отпорност своје производне базе”. Систем мери не само угљеник, већ и водене ресурсе, биодиверзитет, здравље земљишта и социо-економске показатеље.

„Овде се не ради о државним субвенцијама, већ о тржишној надокнади за конкретно доказане резултате. Фармер не добија новац за обећање, већ за мерљив ефекат који је потврђен независном контролом”, поручио је Гијом.

Систем „Soil Capital” данас покрива око пола милиона хектара, а тим напомиње да не спроводе они промене на терену, већ сами пољопривредници који свакодневно унапређују своје праксе.

БЕЛГИЈСКИ МОДЕЛ КОЈИ ИДЕ КОРАК ДАЉЕ: КАКО „BEYOND CARBON“ МЕРИ ОДРЖИВОСТ НА ФАРМАМА

У другом делу догађаја организованог од стране ENAJ-а, представљен је најновији модел који иде корак даље од класичног фокусирања на угљен-диоксид. Компанија Soil Capital представила је свој свеобухватни систем „Beyond Carbon“, који је развијен као одговор на конкретне захтеве фармера, компанија и све строжих прописа.

„Фармери су нам рекли: радимо бројне праксе које нису препознате у вашем систему. Можемо ли да то укључимо?“, истакли су из Soil Capital-а. Управо из тих разлога нови модел комбинује податке о ђубривима, пестицидима, усевима и обради земљишта, који се већ прикупљају кроз карбонски програм, са додатним подацима о топографији, ерозији и покривености парцела.

Кроз 32 индикатора у пет области — здравље земљишта, биодиверзитет, управљање водама, климатски утицај и социоекономија — добија се свеобухватна слика стања одрживости сваке појединачне фарме. Таква анализа омогућава не само праћење напретка на нивоу газдинства, већ и целокупних региона и ланаца снабдевања.

„Фарма није само парцела под пшеницом, већ и појасеви око њива, језерца, инсектицидне баријере, целокупно здравље земљишта. Зато смо креирали систем који све то обухвата“, истакли су стручњаци.

Посебан акценат дат је економској одрживости, јер без финансијски стабилног пољопривредника нема ни одрживе транзиције. Социоекономски индикатори укључују приносе, трошкове инпута и радне сате, а добијени резултати се увек упоређују са просецима за дати регион.

На примеру региона Валоније, показано је како принос пшенице од 7,5 тона по хектару представља стандард, док би у појединим деловима Француске исти принос био изузетан. Модел се непрестано унапређује кроз базу од преко 1900 фарми и валидацију података Заједничког истраживачког центра Европске комисије и агрономске мреже.

На практичном примеру приказано је како компаније могу, на пример, да издвоје фарме из региона Париза које производе пшеницу и добију агрегиране резултате о угљеничном билансу и RegioNAC оценама. За 29 анализираних фарми скор је износио 5,6, што указује на добре резултате у домену земљишта, воде и климе, али и на потребу додатних мера у области биодиверзитета и социоекономских услова.

Детаљно се анализирају и поддомени као што су квалитет станишта, притисак пестицида и разноврсност дивљих врста. На пример, површине без синтетичких третмана су смањене са 47 на 39 одсто, што указује на простор за даље унапређење.

Систем даје могућност и самим фармерима да упореде своје резултате са другим фармама у региону и добију конкретне препоруке за унапређење својих пракси.

Да би све било кредибилно, подаци се верификују кроз независну сертификацију коју спроводи TÜV Rheinland. „Сви знамо да је разлика између реалног напретка и оног на папиру огромна. Зато независна провера има кључну улогу у целом систему“, закључили су у компанији Soil Capital.

Горан Ђаковић