Ко не улаже у производњу, више неће живети од субвенција

Шта је министар поручио пољопривредницима: држава се прилагођава пољопривреди, а не обрнуто

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић гостовао је у емисији Плодно и родно на телевизији ТВ Б92, коју уређује и води Марија Ћеклић, и том приликом говорио о најосетљивијим темама српске пољопривреде – од подстицаја и рокова исплате, преко кризе у млекарству и сточарству, до будућности малих газдинстава и опстанка села.

У разговору који је био садржајан и отворен, министар је јасно поручио да пољопривреда не може да функционише по административним навикама, већ да држава мора да прилагоди свој систем биолошким и производним циклусима. Пољопривреда је, како је истакао, „фабрика под отвореним небом“, изложена климатским и тржишним поремећајима, и зато захтева другачији приступ од било ког другог сектора.

Говорећи о подстицајима, Гламочић је подсетио да је приликом преузимања ресора затекао изузетно ниску реализацију аграрног буџета, али да је током 2025. године по први пут у потпуности исплаћен комплетан буџет намењен подстицајима. Истовремено је указао да је систем значајно оптерећен растом броја регистрованих газдинстава и обима очекивања, што неминовно захтева дисциплину и јасна правила.

Посебно је нагласио да ће од 2026. године календар исплата бити суштински промењен. Подстицаји за биљну производњу биће исплаћивани у два дела, пре пролећне и пре јесење сетве, како би пољопривредници новац добијали онда када им је најпотребнији. Исти принцип примењиваће се и на субвенционисане кредите, чији ће већи део бити доступан пре сетвених радова. Сточарске мере, премије за млеко и подршка за приплодна грла имаће континуитет, док ће инвестиционе мере за механизацију и опрему бити везане за крај године, са исплатама почетком наредне.

Министар је посебно апеловао на пољопривреднике да на време обнове регистрацију газдинстава, нагласивши да је то основни предуслов за било какву исплату и да кашњења у том делу могу директно довести до губитка права на подстицаје.

Велики део разговора био је посвећен стању у млекарству, где је министар објаснио да проблеми са откупом и ценама нису локалног, већ глобалног карактера. Поремећаји на тржишту Европске уније, трговински сукоби и вишкови млека довели су до притиска на цене, што се одразило и на Србију. Ипак, нагласио је да Србија није увозно зависна земља у овом сектору, већ да извози више млека и млечних производа него што увози, уз смањење увоза у односу на претходну годину.

Говорећи о спорној изјави у вези са исхраном крава, министар је појаснио да није било речи о ускраћивању хране, већ о минималној корекцији оброка како би се избегли тржишни вишкови. Као стручњак за исхрану животиња, истакао је да чак и мала рационализација може да допринесе стабилизацији тржишта, без угрожавања здравља и продуктивности грла.

Јасну поруку упутио је и у вези са структуром српске пољопривреде, нагласивши да држава не жели модел у којем би неколико великих фарми заменило хиљаде малих газдинстава. Пољопривреда, како је истакао, није само економска делатност, већ основ опстанка села, демографије и државе. Зато ће политика подстицаја и даље подржавати мала и средња газдинства, уз јасно усмеравање ка већој продуктивности и инвестицијама.

Министар је најавио и значајну промену у систему контроле подстицаја, нагласивши да ће средства морати да се правдају рачунима како би се осигурало да новац заиста заврши у пољопривреди. Истовремено је поручио да најмања сточарска газдинства неће бити додатно оптерећена административним захтевима, док ће у ратарству правила бити једнака за све, како би се спречиле злоупотребе и фиктивна пријављивања.

Када је реч о свињарству, министар је указао да је пад цена последица европских тржишних циклуса и вишкова, али је нагласио да је у Србији смањен увоз прасади и меса, уз истовремени раст извоза. Подсетио је да су ценовни циклуси у сточарству неминовни и да они који улаžu у генетику и организацију производње могу да остану конкурентни и у кризним периодима.

Осврнувши се на малинарство, министар је поручио да Србија више не може да се ослања искључиво на извоз сировине, већ да је прерада и додата вредност пут одрживости. Истакао је да држава прати кретања на тржишту, да је извоз и даље вишеструко већи од увоза и да ће подстицаји за малину бити већи него за већину других култура, посебно за произвођаче који улажу у системе за наводњавање и заштиту.

Гостовање је министар закључио поруком да ће пољопривреда у будућности тражити више рада, више знања и већу прилагодљивост, али да држава неће одустати од подршке онима који желе да раде, инвестирају и остану на селу. Политика притисака и блокада, како је поручио, неће креирати аграрну политику, али ће аргументи, дијалог и реални подаци увек имати место за столом.

Извор: Б92

Фото: Снимак екрана Б92