Витамини су битни у оброку, јер у организму учествују као катализатори при чему имају велику активност и потребни су за одржавање нормалних функција у њему. Разликујемо витамине растворљиве у масти (А, Д, Ц и К) и растворљиве у води (витамини Б–комплекса и Ц–витамин). Први су значајни за изградњу ткива, а други се као саставни део фермената укључују у процесе размене материја. За преживаре је значајно то да у води растворљиве витамине могу синтетизовати уз помоћ бурагове микрофлоре, а што није случај са витаминима растворљивим у мастима (изузетак је витамин К).
Витамин А треба додавати животињама у храни. У биљкама се налази провитамин А–каротин који се у организму преради у витамин А. У зеленој храни животиње добијају каротина изнад потреба. Садржај 1 мг каротина одговара вредности 300–500 И.ј.витамин А. Код коза дневне потребе износе 100 ИЈ на 1 кг тежине. Козе које дневно производе 3–4 литара млека требају за те количине 20–25 мг каротина.
Зими је дефицит поменутог витамина присутан уколико козе недобијају зелену крму или квалитетно сијено. С обзиром на режим исхране који се планира дефицит, односно недостатак витамина А неће доћи у питање.
Илустрација: Витамин А треба додавати животињама у храни
Витамин Д учествује у метаболизму калцијума и фосфора. Што је удео тих минерала у оброку повољнији (2:1) то су и потребе за тим витамином мање. Преживари га подмирују из провитаминских материја (ергостерин), а под утицајем ултраљубичастог зрачења, затим узимањем хране која поседује тај витамин или додавањем витаминског препарата.
Током лета могућности подмирења потреба су врло добре, па и зими уколико се животиње налазе на пашњаку (вани на сунцу). У 1 кг квалитетног сена налази се 400–500 ИЈ а 1 кг смеше садржи око 1200 ИЈ
За козе у лактацији дневне потребе износе 300–600 ИЈ. Значајан је још витамин Е као и витамини Б–комплекса. Први се налази у зеленој крми и житарицама, док други преживари уз помоћ микрофлоре синтетишу у бурагу.
Минерали су значајни саставни део оброка. Велике су потребе за минералима, нарочито током производње млека. Животиње их не могу искористити у потпуности, па их требају добијати у оброку изнад норме.
Калцијум (Ca) се у случају примљеног вишка може депоновати као резерва у костима уколико услиједи дефицит. Козама је дневно за уздржане потребе неопходно 2–4 г калцијума, а за сваки литар млека 4 г. Калцијума има довољно у легуминозама (луцерки) 8–14 г/кг, у зеленој крми 3–5 г/кг, док су житарице у погледу садржаја калцијума веома сиромашне. (0,5–1 г/кг).
Илустрација: Сваки дефицит калцијума и фосфора има негативан утицај на производњу млека, плодност и искоришћавање хране
Фосфора (P )има у довољним количинама у мекињама (12 г/кг), житарицама (4 г/кг), а у сену релативно мало (2–3 г/кг). Уздржне потребе дневно износе 2–3 г, а за 1 литар млека 2,5 г. Сваки дефицит калцијума и фосфора има негативан утицај на производњу млека, плодност и искоришћавање хране, па и слабији развој младих животиња. Што је проиводња млека већа може бити и шири однос Ca:P (3:1), док је у засушеном стању пожељан мањи однос (1,5:1). Животиње у оброку редовно добијају више калцијума него фосфора, па је често дефицит фосфора.
Осталих минерала: магнезијума, калијума има довољно у биљним крмивима, па је додатак сувишан. Натријума је у дефициту па га треба у облику сточне хране додавати у оброку. (дневно око 5 г).
Микроелементи као: гвожђе, цинк и јод налазе се у довољним количинама, док бакра и кобалта недостаје у крмивима, па их код млечних коза треба додати у смешу (минералне смеше).
Литература:
Гутић Миленко, Снежана Бошковић-Богосављевић, Владимир Курћубић, Милун Петровић · Лека Мандић, Владимир Досковић – КОЗАРСТВО ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА ОДГАЈИВАЊА; Чачак 2006
Извор: https://veterina.info/koze/ishrana-koza/107-koze/ishrana-koza/660-potrebe-koza-u-vitaminima-i-mineralima