Која шљива даје добру ракију, а која пекмез – ево одговора

Под називом ракијске сорте шљиве подразумевају се аутохтоне домаће сорте. Како на форуму Пољопривредне и саветодавне стручне службе Србије пише Биљана Николић из ПСС Смедерево, скромних су захтева за успевањем. Нису пробирачи земљишта. Обично се гаје у условима екстензивне агротехнике и помотехнике. Веома су родне, али често рађају алтернативно. Отпорне су на проузроковаче болести. Плод је ситан, испод 20 грама. Користе се углавном за прераду у ракију, одакле и потиче њихов назив.

Црвена ранка (Црвењача, Даросавка, Шумадинка) је распрострањена у свим рејонима шљиве у Србији, а највише у Поморављу, Шумадији и Топлици. У Румунији и Молдавији се среће под именом Росиор варатиц. Сазрева почетком августа. Стабло је средње бујно, са широкопирамидалном круном. Гране су крте и лако се ломе под теретом рода или услед олујних ветрова. Доста је адаптивна на еколошке услове. Успева на сиромашнијим и сувљим земљиштима него Пожегача. На мраз је осетљивија од Пожегаче. Релативно је отпорна на проузроковаче гљивичних болести. Може се размножавати изданцима. Самобесплодна је сорта. Код ње је изражена мушка стерилност, тако да нема функционално способног полена у антерама. Опрашивачи су сорте Метлаш, Трновача. Врло је родна, једна од најроднијих ракијских сорти шљиве. Плод је ситан око 17 гр, јајастог облика, црвено-плаве боје. Месо је зеленкасто-жуте боје, сочно, пријатног, слатко-накиселог укуса. Даје ракију врхунског квалитета. Поред тога, може се користити за потрошњу у свежем стању и прераду у пекмез. Сејанци и изданци се користе као подлога за шљиву и кајсију.

Метлаш (Драгачевка) сматра се најстаријом домаћом сортом шљиве. Распрострањена је у околини Чачка. Сазрева средином августа. Стабло је бујно, са метластом круном. Гране су крте и лако се ломе. Отпорна је на проузроковача пламењаче, а осетљива на проузроковача рупичавости лишћа. Једна је од најосетљивијих сорти на оштећења дебла од мраза. Боље подноси тежа земљишта него Црвена ранка. Самооплодна је и врло родна сорта. Плод је ситан, око 15 гр, округласто-јајастог облика, црвено-плаве боје. Месо је зеленкасто-жуте боје, меко, слатког укуса. Даје квалитетну ракију. Изданци се користе као подлога за шљиву.

Црношљива (Дреновка) је распрострањена у околини Чачка. Сазрева у другој половини августа. Стабло је бујно. Самооплодна је сорта. Касније пророди, а рађа редовно и обилно. Отпорна је на мразеве, болести и штеточине. Плод је ситан, овалног облика, тамноплаве, скоро црне боје. Даје ракију средњег квалитета. Сејанци и изданци се користе као подлога за шљиву и кајсију.

Илустрација: Није свеједно коју сорту бирате

Трновача (Церовачки пискавац) је распострањена у околини Ужица. Сазрева крајем августа. Стабло је бујно. Врло је скромна у погледу захтева према земљишту и агротехници. Самооплодна је сорта, добре родности. Плод је ситан, 18 гр, овалног облика, црвено-плаве боје. Даје ракију осредњег квалитета. Изданци се користе као подлога за шљиву.

Моравка је распострањена у долини Јужне и Велике Мораве. Сазрева десетак дана пре Пожегаче. Отпорна је на проузроковача пламењаче. Плод је ситан, јајастог облика, тамноплаве боје, сличан Пожегачи. Месо је сочније него код Пожегаче, али је киселије и мање ароматично. Делимична је цепача. По квалитету плода и ракије заостаје за Пожегачом.

Белошљиве представљају популацију великог броја биотипова шљиве који се одликују белом бојом плода. Сазревају углавному другој половини јула или првој половини августа. Лако се размножавају изданцима, а такође и семеном које има висок степен клијавости. Плод је ситан до средње крупан, округластог или овалног облика, зеленкасто-жуте боје покожице, прекривен беличастим пепељком. Неке су цепаче, а неке глођуше. Углавном се користе за производњу ракије која је слабијег квалитета. У мањој мери се користе за потрошњу у свежем стању или прераду у џем. Добре су као подлога за кајсију (сејанци и изданци).

Извор: ПССС