Србија је 2024. године извезла укупно 3.942 тоне жестоких пића, у укупној вредности од 2,5 милијарди динара, односно око 21 милион евра, према званичној статистици. Србија највише своје ракије извози у суседне земље – пре свега Хрватску, затим Црну Гору и Босну и Херцеговину.
Укупно 851 тона „осталих алкохолних пића“, што укључује воћне ракије (искључујући ракије од дестилације вина и комине грожђа ), извезено је из Србије у Хрватску 2024. године. То је укупна вредност од 334,27 милиона динара. Годину дана раније, ова количина извезена у Хрватску била је скоро упола мања и износила је 496 тона.
Међутим, и ове и прошле године, када се посматра по земљама, највећи појединачни извоз ових алкохолних пића био је у Хрватску.
Завод за статистику Републике Србије је порталу Н1 доставио податке из области статистике спољне трговине према такозваном Хармонизованом систему (ХС) класификације робе у међународној трговини.
„Подаци се односе на алкохолна пића добијена дестилацијом вина (коњак, армањак, ракија, грапа, ракија од дестилације вина и комине грожђа), као и на друга алкохолна пића (арак, ракија од шљива, крушака, трешања, вишње, узо, калвадос, текила, остале ракије од дестилације воћа – искључујући ликере, безалкохолне мешавине са пивом и неденатурисани етил алкохол за индустрију пића)“, објашњава РЗС.
Алкохолна пића добијена дестилацијом вина
У првој групи – алкохолна пића добијена дестилацијом вина , прошле године је извезено укупно 961 тона, у вредности од 373,14 милиона динара. Међу овим пићима су ракија од дестилације вина и комина грожђа. Поново је забележен највећи извоз – у Хрватску , 326 тона.

Илустрација: Србија је прошле године извезла укупно 3.942 тоне жестоких пића, у укупној вредности од око 21 милион евра
Следи 228 тона извезених у Црну Гору , затим 146 тона извезених у Босну и Херцеговину .
У Шпанију је извезено 96 тона овог жестоког пића , у Северну Македонију 67 тона, док је у Бугарску извезено 27 тона . На листи су и Кина са 19 извезених тона и Швајцарска са 17 тона. Извоз у друге земље мери се једноцифреним бројем – као што су САД , где је извезено осам тона…
„Остала алкохолна пића“ – ракије добијене дестилацијом воћа
Друга група – такозвана „остала алкохолна пића“, којој припадају ракије направљене од воћне дестилације, забележила је знатно већи извоз – 2.981 тона у 2024. години, вредне више од две милијарде динара (2.122.698.000 динара), што је око 18 милиона евра.
Као што смо већ поменули, највише је извезено у Хрватску (851 тона) у вредности од 334,27 милиона динара. Следеће су биле Босна и Херцеговина са 389 тона и Црна Гора са 348 тона.
У Немачку је извезено 199 тона, у Словачку 136 тона, у Словенију 130 тона, у Русију 124 тоне, у САД 122 тоне и у Холандију 106 тона.
Мање од 100 тона извезено је у: Бугарску 77 тона, Аустрију 54 тоне, Аустралију 52 тоне, Канаду 43 тоне, Грчку 32 тоне, Северну Македонију 30 тона.
Једноцифрени извоз воћних ракија забележен је у Пољску – четири тоне, док смо прошле године извезли по три тоне у Летонију, Малту, Румунију, Данску и Албанију…

Илустрација: Највише ракије смо извлезли у Хрватску
Бројеви
Укупан извоз алкохолних пића добијених дестилацијом вина и других алкохолних пића:
- 2023. године – 3.071 тона, вредности 2,09 милијарди динара (21.317.000 евра)
- 2024. године – 3.942 тоне, вредности 2,5 милијарди динара (17.810.000 евра)
Извор: https://n1info.rs/biznis/rakija-srbija-izvoz-ko-pije-srpsku-rakiju/
English
French
German
Italian



