Колико је Србија независна у производњи хране?

Србија је прошле године увезла више од 500.000 прасади и више од 50.000 тона меса. Агроекономиста Милан Простран рекао је за Еуронењс Србија да је у неким секторима пољопривредне производње направљена озбиљна криза која је изазвала турбуленције, пре свега у сектору меса, посебно кад је у питању свињско месо. На поремећаје у производњи свињског меса указао је и министар пољопривреде Драган Гламочић, као и на потребу за јачањем прехрамбеног суверенитета. Поставља се питање шта подразумева прехрамбени суверенитет и како га ојачити, али и да ли треба редефинисати аграрну политику.

Агроекономиста Милан Простран рекао је за Euronews Србија да се тај термин “прехрамбени суверенитет” појављује зато што постоји проблем у некој производњи, али да је, иначе, најбоље користити термин “прехрамбена сигурност”.

То, додаје, подразумева да земља има довољно за потребе за основним прехрамбеним производима за сопствени народ, са значајним залихама које су увек потребне.

“Некад смо ми тврдили да се најмање мора имати залиха за двомесечну потрошњу поред наравно редовне потрошње. Основни прехрамбени производи су, пре свега, пшеница, брашно, односно хлеб, уље, шећер, млечни производи, не све врсте, него пре свега млеко или млеко у праху. Ми смо некада говорили само о одређеним врстама меса, али пре свега кад је у питању говеђе и свињско, али свакако ту је и пилеће”, рекао је Простран.

Илустрација: Србија је прошле године увезла више од 500.000 прасади и више од 50.000 тона меса

Он каже да је Србија аграрна земља и да је углавном све своје кризе којих је било много од 90-тих година прошлог века углавном амортизовала или решавала преко своје прехрамбене сигурности, односно свог потенцијала који је био на располагању произвођачима, прехрамбеној индустрији и трговачким ланцима.

“Прехрамбени суверенитет, то је отприлике да сте независни у производњи хране од свих евентуалних глобалних поремећаја или других светских поремећаја на тржишту хране који могу бити изазвани или природним катастрофама или политиком”, рекао је Простран.

Према његовим речима, још од пописа пољопривреде 2012. године се видело тачно где су те критичне тачке у сектору примарне пољопривреде и прехрамбене индустрије.

“То је кулминирало за ових десет година још више, посебно цифре су стварно невероватне. Кад ви кажете да сте увезли прошле године 50.000 тона свињског меса и 500.000 прасади за тов, то је оно што је поражавајуће за земљу кукуруза као што је Србија. Ми смо спадали, још увек смо међу десет највећих произвођача кукуруза и то је основна претпоставка да имате развијену сточарску производњу”, рекао је он.

Наглашавајући да је посебно криза у сточарству, Простран је рекао да постоји и проблем домаће потрошње која је са 65 килограма 90-тих година пала на свега негде 41-42 килограма по глави становника.

“И чим вама падне потрошња, чим вам падне извоз, вама одмах почињу да се стварају ти гепови у производњи у одређеним пољопривредним секторима”, рекао је он.

Како превазићи изазове?
Министар Гламочић је недавно рекао да је потребно да у наредном периоду дође до озбиљније анализе и могућег редефинисања аграрне политике.

“Суочени смо са бројним изазовима, попут поремећаја у производњи свињског меса, што нам указује да морамо стратешки јачати прехрамбени суверенитет земље. Ипак, важно је напоменути да је Србија у бољој позицији од већине суседа када је реч о пољопривредној стабилности”, рекао је Гламочић.

Илустрација: Србија има све услове да увек може да одржи прехрабнену сигурност и суверенитет

Да Србија има све услове, природне и у људству, да увек може да одржи своју прехрамбену сигурност или суверенитет сматра Простран.

“Реч прехрамбени суверенитет је уведен само због тога што се у неким секторима пољопривредне производње, посебно у сектору сточарства, а посебно у свињарству и говедарству које су две најугроженије гране, стварају управо ти негативни процеси или негативни гепови који производе велики увоз. И (министар) је више мислио на тај сектор када је поменуо прехрамбени суверенитет. Воћарска производња, која ће ове године имати велики пад, она неће изазвати прехрамбену сигурност или прехрамбени суверенитет толико, за разлику од ситуације када немате довољно меса, млека и хлеба”, рекао је Простран.

Он сматра да је прехрамбени суверенитет више политички термин, а да је прехрамбена сигурност стручни термин са становишта биланса хране.

“Да нисмо имали тај и прехрамбени суверенитет, и прехрамбену сигурност, реч коју ја користим, ми бисмо практично у периоду од 1992. до 2000. године тотално изгубили суверенитет, не прехрамбени, него бисмо изгубили потпуни суверенитет државе”, рекао је Простран.

Он наводи да термин прехрамбени суверенитит појављује у временима када у неким секторима постоји проблем, поготово тамо где је као извор исхране становништва врло битан.

“Вама није битно да ли ће вам родити сутра малине. Оне јесу битне са становишта произвођача малине и са становишта извоза. За разлику од малина, ви морате хлеб сваки дан да купите, и млеко, и старији и млађи, и уље, ако не маст. То су четири, пет или шест производа који чине по мени тај прехрамбени суверенитет. Ово друго, можемо без тога”, рекао је Простран.

“Субвенције решити системским законима”
Министар Гламочић је недавно рекао да је Србија једна од водећих држава у свету по износу директних подстицаја, али да таква политика не доноси увек очекиване резултате.

“Уколико желимо одржив систем, један део буџета морамо преусмерити на инвестициону подршку. То је једини начин да унапредимо конкурентност наше пољопривреде”, закључио је Гламочић.

 

Илустрација: Jош од пописа пољопривреде 2012. године се видело тачно где су те критичне тачке у сектору примарне пољопривреде и прехрамбене индустрије

Ефикасна и транспарентна исплата субвенција један је од приоритета у раду ресорног министарства, поручио је министар који је недавно одржао радни састанак са руководством Управе за аграрна плаћања с циљем унапређења механизама подршке пољопривредницима, када је указао и на озбиљне пропусте у раду те управе.

“Желимо да сваки динар државне подршке стигне тамо где је најпотребнији – на село, на њиву, у штале, воћњаке и винограде наших вредних домаћина”, рекао је Гламочић и додао да је поштовање преузетих обавеза, посебно рокова исплате субвенција, од кључног значаја за очување поверења између државе и пољопривредника.

Он је оценио да је неприхватљиво да је реализација подстицаја тек 14 одсто.

Када је реч о субвенцијама, Простран је рекао да је стално инсистирао на системским законима.

“Морате имати кроз закон уређено питање субвенција и да то усвоји Скупштина. Зна се тачно где треба те субвенције да иду, коме да иду”, рекао је Простран.

Он је навео да су најугорженија мала и средња пољопривредна газдинства, која у структури укупних пољопривредних газдинстава чине преко 70 одсто.

“Морате имати системски закон којим ћете прво да нападнете трошкове, да амортизујете трошкове производње. А то значи субвенције пре свега за ђубриво, средства за заштиту биља, семе, гориво”, рекао је Простран.

Према његовим речима, у пољопривреди се тачно зна када је најкритичније са становишта субвенција или капитала, а то је период сетве.

“То је пролећна сетва на два милиона хектара. Ту су највећа инвестициона улагања, а то су такозвана текућа инвестициона улагања. Имате жетву као следећи период кад треба имати доста новца у пољопривреди и имате на крају бербу и јесењу сетву. Значи, то су циклуси кад морате да будете ефикасни у сервисирању тих већ прописима одобрених субвенција”, каже Простран.

Илустрација: Пољопривреда не трпи уредбе, сетва мора да се спроведе 

Он је навео да ако пољопривреднику дате субвенције у мају, а није их добио у марту, кад се улажу новац у сетву, онда он има велики проблем.

Простран је нагласио да пољопривреда не трпи уредбе и да је увек инсистирао да се питања субвенције реши системски законима.

“Док се то не реши, средства аграрног будежета се као субвенције морају на време дати да би ова три критична периода за сервисирање пољопровреде могла колико-толико да се покрију”, рекао је Простран.

Он је навео да министар с правом има примедбу на Управу за аграрна плаћања, за коју каже да без обзира на сву ту електронику и еАграр, очигледно неефикасно тај цео посао ради, подсећајући да је у Управи за аграрна плаћања раније било корупције и хапшења.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/166508/prehrambeni-suverenitet-srbije-kriza-u-svinjarstvu/vest