Колико је поскупела јесења сетва?

Оптимали рок за сетву пшенице је почео пре десетак дана и трајаће до 25. октобра, а из „Жита Србије” кажу за Дневник да очекују да ће пшенице бити посејане на свега 500.000 хектара.

To је знатно мање него у прошлогодишњој сетви, када је по њиховим подацима заузела 625.000 хектара.

Још је доста необрађених поља после жетве пролећних усева па се очекује да ће пољопривредници пробити оптимални рок и жито сејати и у новембру.

Ратар из Турије у општини Србобран Саша Атанасковић са ћерком Милицом кренуо је јуче да сеје пшеницу коју ће, како је казао за Дневник ,посејати као и лане на приближно истим површина. Купио је страно семе, али ће један део поља посејати и са својим семеном.

– Обавио сам предсетвене припреме и у том послу су ме падавине омеле да сетву завршим раније. У сваком случају, киша је добродошла, обезбедила је влагу земљишта преко потребну после велике суше, а уједно ће допринети да семе пре никне – казао је Атанацковић.

Мада од пшенице нема зараде, рекао је, највише је сеје јер јесење и зимске падавине обезбеде влагу у земљишту потребну за развој биљаке до жетве.

– Као професионални пољопривредник сејем је и због плодореда, јер је она добар предуслов за све биљне културе, пошто доноси бољи принос без обзира на то каква ће година бити, сушна или кишовита – објашњава наш саговорник.

Илустрација: Стручњаци поручују да пшеницу не треба сејати густо

Проф. др Малешевић: Пшеницу не треба сејати густо!

Стручњак за пшеницу проф.др Мирослав Малешевић препоручује да се сетва обави до 25. октобра.

– Кише је било довољно у протеклом периоди и сада су идеални услови за сетву и брзо ницање – истакао је проф. др Малешевић, и упозорио ратаре да не претерују у густини, прекомерној употреби семена, већ да је довољно 450 зрна по квадратном метру .

Уједно, Малешевић страхује да ће просечан квалитет српске пшенице догодине бити још нижи него овогодишњи, јер ће се на њивама у сетви више користити недекларисано семе, пошто су ратари у беспарици због малих приноса и ниских цена свих пољопривредних култура.

Ценом пшенице, навео је није задовољан, јер жито вреди исто као и пре десетак година, када је репоматеријал био знатно јефтинији.

– Не захтевамо неке високе цене, али бар 26 – 27 динара би била реална цена. Пре три године пшеница је била 35 и 40 динара и цене готових производа нису расле као сада. Али код нас се цена жита злоупотребљава, чим пшеница поскупи, расту цене крајних производа, а када житу падне цена, нико се не труди да спусти цену пшеничних производа – наводи Атанасковић.

Он каже да није још рачунао колико ће га сетва пшенице коштати и то ће знати тек када сетву заврши.

Ни у Задружном савез Војводине не знају колико ће ратарима требати новца по хектару за сетву. Осим што сматрају да ће бити скупља за пет до шесет процената него лане.

– Тешко је направити рачун због различитих цена ђубрива и семена. Једино се зна да се гориво продаје по једној цени, док вештачког ђубрива има да се купи по нижим и вишим ценама. Тако се продају и семена. Скупља су страна у односу на домаћа, којих ни нема довољно на нашем тржишту – рекли су нам у Задружном савезу Војводине.

Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/manje-zita-vise-troskova-paore-brine-skupa-setva-bice-manje-hektara-pod-psenicom-foto-2024-10-15