English
French
German
Italian
Председник Удружења малинара „Виламет” из Ариља Милета Пилчевић рекао је недавно за Танјуг да је откупна цена малине од 350 динара по килограму са тенденцијом раста минимална и представља социјалну категорију. Он је истакао да би уз тај износ производња једва опстала и да малинари онда не би морали да гасе вишедеценијске засаде.
Чему се надају малинари – ово је откупна цена коју прижељкују
Реагујући на скорашњу изјаву агроаналитичара Горана Ђаковића да захтев малинара да откупна цена малине буде 350 динара за килограм у овом тренутку није реалан, Пилчевић је рекао да се тако доводи у питање производња малине од које директно и индиректно живи око 500.000 људи.
Он је позвао агроаналитичаре да дођу у Ариље и да их упуте како да производе нешто испод цене коштања.
– Није истина ни то да на откупну цену од 350 динара по килограму хладњачари неће имати зараду, јер ако одете у ДИС маркет купићете килограм малине за 1.600 динара – навео је Пилчевић. Ђаковић је изјавио раније за Танјуг да је тренутно просечна цена са којом се тргује са смрзнутом малином око три евра. „Значи, ако имамо у виду да је захтев малинара три евра за килограм овог воћа, где су ту онда хладњачари, где су транспортни трошкови и све остало”, запитао је Ђаковић и додао да ће малинари сигурно бити незадовољни том његовом изјавом.
Ђаковић је јуче за „Политику” потврдио своје раније мишљење, али и истакао да постоје кључне разлике између пласирања свежих и смрзнутих малина на светско тржиште.
Према његовим речима, такве малине су високо цењене на локалним тржиштима, нарочито, за супермаркете и ресторане. Међутим, због високих трошкова транспорта и складиштења, цена свежих малина је виша.
– Колико је сада оправдано да смо, рецимо, у неким трговинским ланцима имали пре неколико дана цену која је 250 или 300 динара за 125 грама не бих могао прецизно да кажем, али свакако мислим да је то превише, ако се има у виду да сигурно у набавци код произвођача није више од 800 динара – каже Ђаковић. Међутим, он подсећа да смо ми произвођачи пре свега малине која се извози као смрзнута. Такве малине имају значајно дужи рок трајања, до годину дана или више, ако се правилно складиште. Оне омогућавају дугорочно складиштење и дистрибуцију на шира тржишта, укључујући међународна. Захваљујући отпорности на кварење током транспорта, смрзнуте малине су изузетно погодне за прерађивачку индустрију – за производњу сокова, џемова и десерта.
Извоз јагода и другог воћа пукао због празника и лењих служби?
Ђаковић такође напомиње да је њихова цена по килограму знатно нижа у поређењу са свежим малинама, што их чини приступачнијим за широк спектар потрошача.
– Тренутно у свету не можете продати скупље смрзнуту малину за више од три евра – истиче он податке са светског тржишта и напомиње да би пласирањем свежег воћа примарни произвођачи могли да постигну бољу цену.
– Мој савет је да што више купаца нађу директно, а да само вишкове продају хладњачама. Уместо да енергију усмере на тржиште, наши пољопривредници сваке године јавност засипају информацијама о томе како су њихова права угрожена. Мислим да је тога свима већ преко главе. И да морају да схвате да није све однос произвођач–хладњача, већ да постоје и могућности пласмана свеже малине као и прераде.
Стручњаци су раније рекли да се више од 90 одсто годишње производње у Србији извезе као смрзнута роба.
Извор: Политика
Serbian