Један Јован објавио је нешто налик на апел “повратка на село” и вероватно приликом писања своје објаве није очекивао да ће његов статус изазвати праву расправу на мрежама. Поред жеље да истакне зашто је важно вратити се на село, младић је поделио и рачуницу живота ван града. Како пише, доручак за двоје стаје 200, а цело пиле је 500 динара.

Овако је изгледао његов статус:

“Ма врати се на село. Узми живот у своје руке. Реши га кући..ради и уживај..и буди паметан. Што пре повратак на село то боље. Сачувај традицију предака..због тате, због маме..због деце..и не бој се..има живота колко оћеш..бићеш срећан и сит и напит..и ићеш напред. Шта значи бити заробљен у граду..ништа друго него затворска казна..буди на селу слободан као птица..и лети..лети..смеј се..Бог те је наградио и дао ти прилику да доживиш живот достојан човека…и без пензије на селу краљ си.. па доручак за две особе 200 динара..кајгана за троје 500 динара..итд..а ракија литар шљиве 300 динара..пилићи у тову…изаћи ће од 3.5 кг 500 динара комад..и стигне се све кад хоћеш, кад имаш циљ, кад планираш и желиш. Врати се на село, и пази немој да касниш! Време цури!”.

Ипак, његово романтично представљање живота на селу, неки су одлучили да прекину коментарима у којима се истиче ,,да није баш све тако једноставно”.

“Многи би се вратили али су конкретно у Шумадији цене превисоке, као да на имањима имају закопане златне полуге или црне тартуфе”, стоји у једном од коментара док други корисник пак има противаргумент на ову констатацију: “А срећа па станови у Београду и осталим градовима јефтини…”

Илустрација: Многи су се препородили на селу

“Кавези од станова и несрећни људи”
Један члан групе, који се укључио у полемику, истакао је и да је проблем што сви хоће на село, а станове да издају по градовима.

– Ја сам отишао на село и препородио се. Кад свратим у град и видим кавезе од станова и несрећне људе који лутају у гужвама бусева, запитам се како се десило да их систем тако намагари и насели све у зграде – написао је други члан.

Да живот на селу није резервисан само за људе који се баве пољопривредом, указује и један ИТ стручњак који је своју срећу нашао на селу.

– Ја се бавим ИТ-јем, преселио сам породицу на село, комшија се бави ПВЦ столаријом… Значи не мораш да се бавиш искључиво пољопривредом на селу. У Србији има на хиљаде програмера и десетине хиљада људи који раде преко нета, али неће из града јер мора да се бар покоси трава, а лакше је блејати у кафићу итд… – написао је он.

Као што смо већ напоменули, у коментарима се види да има и оних које нервира превише опортунистички став о повратку на селу те наглашавају да ни тамо више није јефтино како је било.

– Ви сви к’о да сте пали са Марса. У Војводини цене некретнина скочиле (иако нико или ретко ко купује), цена земле скочила а да би нпр. једна породица живела колико толико нормално треба да обрађује најмање једно 20-30 хектара земље, плус механизација и ако хоће да држе неку стоку… знаћи причамо о стотинама хиљада евра – закључује се у овом коментару.

Шта ви мислите о повратку на село?

Извор: https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3879003-dorucak-200-celo-pile-500-dinara-jovan-objavio-racunicu-zivota-na-selu-pa-pokrenuo-raspravu-na-mrezi

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.