Колико би могла да потраје криза у млечном сектору?

У наредном периоду у Европској унији очекује се наставак притиска на цене млека, уз процену да би стабилизација и постепени опоравак тржишта могли уследити тек у другој половини 2026. године, информација која је изнета на последњем састанку домаћих млекара и фармера.

Како је пренео портал „Агросмарт”, анализе су засноване на општим тржишним анализама и доступним индустријским извештајима о кретањима на тржишту млека у ЕУ. Оваква ситуација ће се свакако и даље одражавати и на стање у млекарству у Србији где произвођачи већ неко време упозоравају на пад откупних цена и уопште количине сировина које поједине млекаре, посебно у централној Србији, набављају јер су им лагери пуни.

Како је пренео овај портал, Милош Трајковић, представник Удружења одгајивача говеда централне Србије, изнео је на овом састанку податке о увозу и извозу млека и тврдих сирева у различитим периодима током 2024. и 2025. године, као и информације о тренутном стању вишкова млечних производа у Европској унији и отказивању откупа млека одређених млекара на подручју централне Србије. Посебан акценат стављен је на увоз тврдих сирева типа „гауда” и „едамер”, који представљају директну конкуренцију домаћем качкаваљу. Разлог је драстичан пад цена ове врсте сирева у ЕУ, која сада на различите начине па и дампиговањем покушава да се ослободи вишкова. Као илустративан пример наведено је да је „гауда” у децембру 2025. увожена по просечној цени од 3,85 евра по килограму, а у истом месецу 2024. по просечној цени од 5,03 евра по килограму. Како је речено, раст увоза због повољнијих цена у набавци на европском тржишту допринео је паду тражње за домаћим качкаваљем.

Немања Гајевић из млекаре „Границе” указао је на смањену тражњу за кисело-млечним производима и УХТ млеком, што је недавно изјавио министар пољопривреде Драган Гламочић.

Према писању „Агросмарта”, он је напоменуо да се лагери ове млекаре са УХТ млеком пуне великом брзином. Истакао је да је од почетка јануара млекара „Границе” произвођачима понудила могућност смањења производње за 10 одсто, како би се задржала иста откупна цена, те да је улаз сировог млека у млекару већ смањен за око шест процената.

Милорад Богдановић, менаџер фабрике „Мегле Србија”, истиче тај портал, навео је да је значајан део производње ове млекаре оријентисан ка извозу, али да су у актуелним тржишним условима могућности пласмана на инострана тржишта озбиљно отежане. Као кључне изазове истакао је снажну ценовну конкуренцију на извозним тржиштима, али и потребу испуњавања све захтевнијих стандарда квалитета и безбедности сировог млека, што представља заједнички изазов за читав сектор.

Илустрација: Вишкови млека се гомилају, а опада потражња не само за млеком већ и за млечним производима

Јасно је да ЕУ штити своје тржиште захтевним прописима у ситуацији када, како наводи специјализовани портал „Агрархојте”, млечно говедарство на европском тржишту пролази кроз дубоку кризу. Истиче се да је откупна цена (и то квалитетног пуномасног млека са 4,49 одсто млечне масти) недавно у познатој холандској задрузи у Немачкој, која окупља хиљаде произвођача и послује у више европских држава, пала на испод 40 евроценти. Гарантована цена за испоруке у овом месецу спуштена је на 39,5 центи, што се није догодило још од 2021. године. По тврдњи једног од представника произвођача у Србији просечна цена млека је испод 50 динара по литру. Међутим, није прецизирано колико млекаре плаћају најквалитетнију сировину.

– Произвођачи су почетком прошле године добијали гарантовану цену од 56 центи по килограму. Ипак, од јесени откупне цене у свим млекарама значајно су пале, у појединим и за 30 одсто – наводи „Агрархојте” и додаје да је главни разлог притиска на цене повећана количина испорученог млека у Немачкој (за више од седам одсто за годину дана), због чега су се цене срозале на рекордно ниске нивое.

Због свега овога неки од закључака који су усвојени на састанку домаћег сектора јесу и да ниске цене сирева из Европске уније блокирају продају домаћих производа, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Познаваоци прилика истакли су и да постоји реална опасност да се у наредном периоду проблем вишкова додатно продуби, али да би евентуално увођење прелевмана имало ефекта тек за четири до пет месеци. Зато се, пише „Агросмарт”, као најбезболније решење за излазак из кризе предлаже постепено смањење просечних откупних цена млека, уз паралелан рад на унапређењу квалитета сировог млека, као и евентуално смањење улазних количина млека у појединим млекарама.

Такође се предлаже одржавање састанка на највишем државном нивоу, као и покретање интензивне државне кампање о значају конзумације млека, са посебним акцентом на промоцију домаћих млечних производа.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/724845/mlecna-kriza-mogla-bi-da-potraje-najmanje-do-sredine-godine

ФОТО: Pixabay