Без јасне рачунице колико се исплати одређена производња, мало ко се и упушта у њу. Када као почетник планирате да инвестирате новац у гајење неке биљне културе, природно је да се појаве нека питања.
Тренд финансијског улагања у пољопривреду, а посебно у органску производњу расте и нимало не чуди и ниво заинтересованости и оних који се пољопривредом никада нису бавили, а желе да то већ ове године промене. Такви често истражују које су то биљке које имају стабилну и велику потражњу, а за које нису потребна превелика улагања.
Погледајте које су то исплативе биљке за узгој када сте почетник.
Лековите и зачинске биљке
За њихову производњу нису потребна велика улагања, а искуство говори да зарада може бити веома задовољавајућа.
Биљне врсте попут белог слеза, мирођије и першуна за нијансу предњаче у исплатвости, али их прате једнако тражене нана, камилица, жалфија, валеријана, тимијан, босиљак, коријандер, анис, али и оригано и ехинацеа.
Гајење лековитог биља се са успехом може покренути чак и на површинама од 10 до 20 ари, па се зато сматра добрим избором за почетну инвестицију, јер се тако потенцијални губици своде на минимум.
Илустрација: Гајење лековитог биља је врло исплативо, а може се покренути чак и на мањим површинама од 10 до 20 ари
Први задатак свима који одлуче да се баве лековитим и зачинским биљем је избор парцеле према специфичностима биљке коју желе да гаје. Познавање карактерстике биљке, али и анализа земљишта најважнији су почетни кораци у овом инвестиционом подухвату.
Неки подаци из последње две године говоре да улагање у лековите биљке и даље води већем профиту од улагања у друге културе.
Колика су улагања, а колика зарада на лековитом биљу?
- За износ улагања од 600 евра по хектару камилице, добит је 900 евра.
- За произвођу аниса са уложених 700 евра, добит је 1.250 евра
- Улагањем 850 евра по хектару за босиљак, добит је 1.100.
- За хектар нане потребно је уложити 600 евра и прве сезоне се може зарадити 600, а већ сваке следеће и око 1.000 евра.
- У другој години гајења матичњака, може се зарадити чак и до 2.100 евра.
- Треба имати у виду да постоје разлике у тржишној цени између биља које је узгајано органски и оног на конвенционалан начин, јер су цене органских откоса знатно више. Такође, ваљало би знати да је исплативост условљена и доступношћу сезонске радне снаге, постојећом опремом за квалитетну обраду након жетве и адекватним транспортом.
Илустрација: Србија има одличне условеза узгој лешника, а цена је 500 до 800 динара по килограму
Воће – дефицитарне врсте
Иако је у Србји популарна воћарска производња, да ли је улагање у свако воће исплативо, посебно ако сте почетник?
Анализом тржишта долази се до закључка да је боље инвестирати у традиционалне или дефицитарне сорте. То су лешник, трешње и мушмуле.
Лешник – откупна цена од 500 до 800 динара по килограму
Воће које је доживело експанзију у последњх неколико година и чини се као добра почетничка идеја, јер је једна од најисплативијих врста на нашим просторима. За пун род потребно је време од пет до 10 година, али се и то чекање исплати, јер откупна цена за килограм овог плода је од 500 до 800 динара.
Почетнички ентузијазам често прате и почетничке потешкоће услед мањка знања и технолошке опремљеност, говори искуство младих произвођача лешника из Обреновца.
За хектар засађене леске потребно је издвојити око 1000 евра, али не треба заборавити и трошкове ограђивања, као начин заштите садница од зечева и срна, али и трошкове неопходне за улагање у неки озбиљан систем за наводњавање, који је неопходан да би ова биљка добила адекватне количине воде и обезбедила добар приход.
Трешња – продајна цена и до два евра по килограму
Трешња као дефицитарна врста воћа на европском и светском тржишту примамљива је за инвестирање.
Пун род, када се може и очекивати и профит, у четвртој је години и то 20 тона по хектару. Улагање од 6.000 евра по хектару је извесно плус у агротехнолошка знања и мере неопходне за узгој овог воћа.
Исплативост услед извоза на инострано тржиште је очигледна и зато се неки радо одлучују баш за њен узгој. Продајна цена по клограму иде и до два евра.
Илустрација: Мушмула је све траженија, а засада је недовољно
Мушмула – добра и за имунитет и за узгој
Њена благотворност на имунитет и здравље, као и мања доступност, учинили су је пожељном врстом воћа за инвестирани узгој. Богата је витамоном Ц, те се у ситуацији опоравка код упала дисајних путева показала као врло корисна.
Број засада је и даље дефицитаран да би одговорио актуелној потражњи овог воћа. Највише га је у Војводини иако је потенцијал за развој њене производње велики и у осталим деловима Србије.
Анализом из 2021. године мушмула је имала јачу цену у односу на друго воће, пре свега увек тражену јабуку.
Од мушмуле се зарада може очекивати након неколико година од садње, али је дуготрајна биљка и много приноса даје по стаблу, отпрлике 50 до 60 килограма.
Откупна цена мушмуле је између 60 и 90 динара по килограму.
Цвеће – поврат инвестиције у првој години
Ако би се узимало време за које се очекује прва зарада од инвестирања, онда је цвеће победник међу биљним културама пожељним за почетничко улагање. На пример, за кале се сматра да су врло исплативе, јер је вредност инвестиције до 3.000 евра, а то се врати већ у првој години јер кале нису претерано захтевне.
Илустрација: Узгој цвећа је најисплативија грана која уложени новац брзо враћа
Оно што треба, такође, урачунати поред финансијског улагања је количина пажње која је неопходна да се инвестиција исплати. Реч је о свакодневној бризи и наџору, јер су у питању врло осетљиве биљке о којима треба посебно водити рачуна да би успеле.
За засад од само једног ара потребно је око 3.000 до 4.000 евра којима се обезбеђују пластеници, системи за наводњавање и загревање, ђубриво, саксије и садни материјал.
Даља калкулација зависи од врсте цвећа које се планира за производњу и велчине засада.
Рецимо да је за хектар ружа у просеку потребно 7.000 евра. На једном хектару може да се убере 150.000 цветова, што говори о брзом повраћају инвестиције.
Висина улагања зависи и од начина узгоја, да ли је реч о прозводњи на отвореном или у контролисаним условима. За ону у пластенцима цифре су доста веће, јер подразумевају посебну технологију и улагање у системе за наводњавање.
Производња цвећа је уносан посао, а Србија има веома добре услове за њу, почевши од климатских до квалитета земљишта.
Цвеће се продаје током целе године иако је у пролеће продаја интензивнија. Чак 600 хектара у Србји је тренутно под плантажном прозводњом цвећа.
Сваки савет пре инвестирања у производњу биљака вреди
Осим анализе тржишта и почетне калкулације финансијског улагања, за једну успешну инвестицију у било коју биљну културу потребни су време, знање и посвећени рад, било у виду плаћене подршке или личног залагања.
Уз неколико консултација са неким ко се већ упустио у производњу ових биљки или са неким стручнијим ко прецизније може да превиди све будуће неспретне кораке, па и да вас посаветује како да мудрије организујете производњу, цела инвестицја може бити брзо исплатива.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9565713/koje-su-najisplativije-biljke-koje-mogu-da-se-gaje-u-srbiji