КЛАСИЧНА КУГА СВИЊА – БОЛЕСТ КОЈА ДОНОСИ ВЕЛИКУ ЕКОНОМСКУ ШТЕТУ НА ФАРМАМА

Класична куга свиња је још једна изузетно опасна вирусна болест, али за разлику од афричке куге свиња за коју не постоји вакцина, за ову врсту обољења се у нашој земљи користи превентивна вакцинација како би се животиње заштитиле и умањили проблеми приликом заражавања. Класична куга свиња није ништа мање опасна и у већини случајева смртност животиње је 100 одсто.

У питању је изузетно заразна болест коју изазива вирус класичне куге свиња (CSFV) који припада породици Flaviviridae, роду Pestivirus. Вирус је неотпоран у спољашњој средини, а његова отпорност зависи од средине у којој се налази, температуре, пX вредности… У мокраћи и измету може преживети пет до осам дана, у месу или месним прерађевинама које се чивају на температури од + 4 степена може да преживи три до шест месеци, док у сасушеној крви након клања вирус може да прежи више од 10 месеци. Осетљив на дејство УВ зрака који га уништавају у року од 30 до 60 минута. Ова болест се спорадично јавља на свим континетима и доноси велике економске губитке у свињарству.

Резервоари вируса су пре свега заражене јединке, посебно оне које не испољавају клиничке симптоме болести, па вирус дуго времена излучују у спољну средину. Преносиоци вируса могу бити и дивље свиње, лешеви угинулих животиња, месо, отпадне воде, контаминирани прибор…

Најчешћи начини преноса заразе су:

Директан контакт – Заражене свиње преносе вирус путем телесних течности (слина, крв, урин, фецес, секрет из носа)

Контаминирана храна – Остаци хране који садрже заражене свињске производе (недовољно термички обрађено месо)

Заражени предмети и опрема – Одећа, обућа, возила, алати и опрема коришћена у контакту са зараженим свињама

Инсекти и глодари – Могу механичким путем на свом телу пренети вирус између фарми

Пренос са мајке на потомство – Заражене крмаче могу пренети вирус на плод

Код одраслих свиња, инкубациони период траје од два до 14 дана, али у већини случајева симптоми се појаве у року од пет до седам дана. Код прасади инкубација је много краћа, па се симптоми појављују у року од три до седам дана, јер су млађе животиње често подложније бржем развоју болести. На тежину клиничке слике утиче неколико фактора: старост животиње, стање имуно система, количина вируса која је унета у организам, услови држања животиња (превише свиња на малом простору и лоша хигијена повећавају могућност преношења заразе) као и бактеријске или друге вирусне инфекције животиње које могу додатно погоршати симптоме. У случају акутног облика класичне куге свиња смрт настаје у року од две недеље.

Најчешћи симптоми ове заразе су:

• Грозница и температура између 40 и 42°C
• Губитак апетита и депресија
• Црвенило или љубичасте промене на кожи, нарочито на ушима, стомаку и удовима
• Појачано лежење са ногама испод трбуха, слабост, дрхтање
• Кашаљ, отежано дисање
• Дијареја или затвор, столица је често са крвљу
• Поремећаји координације, несигурно ходање
• Грчеви и парализа (чешће код прасади)
• Побачајни код заражених крмача и рађање мртвих или слабих прасади
• Губитак тежине, анемија, храпава длака

Важно је напоменути да симптоми класичне куге свиња могу бити врло слични као афричка куга свиња, па је лабораторијска дијагностика неопходна за потврду болести. У случају појаве класичне куге свиња фармер је дужан да одмах обавести надлежне ветеринарске службе. Лечење не постоји, па се заражене животиње најчешће еутаназирају како би се избегло ширење заразе.

Поред уобичајених мера заштите као што је одржавање редовне хигијене, ношење адекватне обуће и заштите прликом рада на фармама, у нашој земљи се примњује и вакцинација против класичне куге свиња као превентива и заштита од ове опасне болести. Вакцинација се најчешће врши између четири и осам недеља старости свиње, а уколико је мајка већ вакцинисана, прасићи добијају пасивни имунитет преко колострума (првог млека), па се вакцина даје између шесте и осме недеље старости. Свиње за тов се најчешће вакцинишу само једном, нерасти и крмаче једном до два пута годишње како би се одржао имунитет. Важно је напоменути да вакцина не штити животињу 100 од заражавања, али умањује симптоме и спречава ширење инфекције.