Киша донела предах, али не и спас за све културе

После вишемесечне суше, коначно је пала киша. Иако је она донела олакшање, питање је колико ће заиста помоћи угроженим пољопривредним културама. О томе смо разговарали са Миланом Булајићем, пољопривредником из Бачке Паланке.

— Ова киша је дошла у последњи час. После два месеца без капи воде, биљке су биле на ивици опстанка. Кукуруз, соја и сунцокрет су већ претрпели неповратну штету. На појединим парцелама, кукуруз је већ подгорео до самог класа и тамо се више ништа не може очекивати. Али, где је земљиште бољег квалитета и где су посејани квалитетнији хибриди, можемо се надати приносу од једне до две тоне по јутру — објашњава Булајић.

Он наглашава да је и ова година, трећа заредом, изузетно тешка за ратаре.

— Клима се очигледно променила. Ми као произвођачи морамо се прилагођавати. Све више размишљамо о јесењим културама као што су пшеница, јечам и уљана репица. Оне дају мању зараду, али бар неку сигурност. Док соја, а све више и кукуруз, постају све ризичнији за производњу — додаје он.

Према његовим речима, улагања су огромна, а за повраћај уложеног потребно је да принос буде најмање пет тона по јутру. Све испод тога значи губитак.

— Суша је погодила не само Србију, већ и суседне земље. То се већ види и на берзама – цене су порасле и до 25% у последњих месец и по дана. А кад скочи цена сировина, касније расту и цене меса, млека, брашна — упозорава наш саговорник.

Да ли је пала довољна количина кише?

— За два дана пало је око 30 литара по квадрату. После толике суше и високих температура, то је значајно. Омогућиће бар да кукуруз налије оно што је формирао, а соја, која је стајала у месту, добија нову шансу да процвета и формира махуне — каже Булајић.

Ипак, упозорава да прогноза не обећава и да је могуће да нас поново чека дужи период без падавина.

Наводњавање – скупа, али неопходна опција

Говорећи о системима за наводњавање, Булајић истиче да је интересовање све веће.

— У нашем крају, Бачка Паланка је мало успорена, али околна села као што су Гајдобра, Сириг, Пивнице, Деспотово, све више користе тифоне. Међутим, то је велики трошак – треба пуно радне снаге, времена, и дизел горива. Ако цене култура остану ниске, нема рачунице. Али, ако скоче бар 30%, може се остварити неки ефекат — објашњава он.

Наводњавање тражи и додатне мелиоративне мере и ђубрење, што све заједно значајно повећава трошкове производње.

Жетва пшенице – задовољавајући приноси, али ниска цена

Када је реч о пшеници, јечму и уљаној репици, Булајић каже да су приноси били солидни и просечни, али да је цена пшенице ниска — око 20,5 динара по килограму плус ПДВ.

— У поређењу са кукурузом, који је 25-26 динара, пшеница има много мању цену. Ипак, ако се испостави да је ове године јесењих култура било мање него што је потребно, може се десити да пшеница заузме важнију позицију на тржишту и да цена порасте за неколико динара. Можда ћемо бар на њој остварити неку зараду — нада се наш саговорник.

Како закључује, климатске промене значајно утичу на приносе и безбедност хране, а пољопривредници све чешће, уместо на стручњаке, гледају у небо.

Извир: https://m.youtube.com/watch?v=NjPScDbCx8c