Категорије живића у узгоју јагода

Сезона бербе јагоде је већ увелико у току и с обзиром на цену плода велико је интересовање за садним материјалом (живића) јагоде за садњу нових засада. Због тога би требало се подсетити које све категорије садница (живића) постоје. У зависности од начина производње и чувања, санице се могу сврстати: зелене, расхлађене (“фриго”), чекајуће и контејнерске.

Зелене саднице

Зелене саднице се производе и ваде из матичних засада од августа до краја септембра. Користе се за подизање нових засада, највише у земљама са топлијом климом или за производњу чекајућих (“њаитинг бад”) садница. Код нас се слабије користе.

Расхлађене (фриго) саднице-живићи

Такође се производе и ваде из матичних засада само на крају вегетације у јесен (новембар-децембар) или током зиме (јануар-фебруар). након вађења саднице се чисте од лишћа и земље, пакују по 25 комада, потапају у раствор фунгицида и стављају у пластичне кесе. Чувају се тако у кесама и дрвеним гајбама у хладњачи на температури -2Ц. У оваквим условима могу се чувати до 10 месеци.

Илустрација: Иако је сезона бербе јагода још увек у току већ постоји интересовање за саднице

Што се дуже чувају већи је проценат угинулих садница. На основу пречника у зони кореновог система и дужине корена (жила) деле се на:

• А++ пречник кореновог врата већи од 15 мм, а дужина жила већа од 12 цм,
• А+ пречник кореновог врата од 12 до 15 мм, а дужина жила 12 цм,
• А пречник кореновог врата од 8 до 11 мм, а дужина жила 10 цм,
• А- пречник кореновог врата од 6 до 8 мм, а дужина жила до 8 цм,

За подизање засада јагоде до оптималног рока (до 15.августа) могу се користити “фриго” саднице класе А (стандардне класе). Ако се садња обавља нешто касније у лето илли ван сезоне треба користити саднице А+ и А++ класе. Наравно да се подразумева да се добијају бољи засади и приноси што је садња ранија, код нас и половином јула, са садницама више категорије.

Чекајуће саднице

Чекајуће саднице (“Њеитинг бед” ЊБ) се најчешће производе по систему пикирања. Њихова производња може бити из зелених садницаузетих из матичњака у јулу или из фриго садница. По садњи се интезивно прихрањују и заливају, редовно се уклањају цветови и столони како би био што бољи пораст садница. После два до три месеца живићи обрајују по један до два главна корена, пречника кореновог врата већим од 15 мм (просечно 18-22 мм) и кореном дужине преко 30 цм. Након тога се ваде, пакују по 25 комада у везе и у најлон фолији стављају по 10 веза у дрвене гајбице и чувају у хладњачи под истим режимом као и “фриго” саднцие. Минимално је да у хладњачи остану 25 дана (период јаровизације), а време садње планира се према времену бербе, као и код садње контејнерских биљака. Чекајуће саднице се доста користе за садњу у пластеницима и стакленицима током децембра и јануара, али и за темпирану садњу на отвореном, где након 50-60 дана снажна и здрава садница даје висок принос (300-500 г по бокору).

Контејнерска садница

Живић се скида у јулу са матичне биљке (базни садни материјал) када има формирана 2-3 листа и осредње развијен коренов систем. Тако извађени живићи се пресађују у стрипорске саксије (контејнере) у стерилни супстрат са доста хумуса. Потом се контејнери уносе у пластенике или стакленике са засеном и орошавањем како би се младе саднице заштитиле од високих летњих температура и директног сунчевог зрачења. Након 2-3 месеца достижу пречник кореновог врата од 13 мм-нижа категорија и 17 мм и више за вишу категорију са минимално 5-6 листова.

Илустрација: Живићи се скидају у јулу са матичне биљке (базни садни материјал) када има формирана 2-3 листа

Након тога се расхлађују на +2Ц, а затим на -2Ц, са релативном влагом од 95%. У таквим условима се могу чувати до 10 месеци. Садња контејнерским садницама се обавља програмирано са циљем остваривања вансезонског плодоношења. Саде се у септембру у пластенике или стакленике за бербу у новембру-децембру. Акло се саде у пластеницима у фебруар -марту, за бербу у априлу-мају. Код нас на отвореном се могу садити у јуну-јулу за бербу у августу-септембру, када је мања понуда свежих плодова јагоде.

Код нас се највише користе саднице “фриго-живићи” , који су у великој мери из увоза, али се мора напоменути да се користе и саднице произведене на газдинству и то по систему контејнерске саднице. Овде треба напоменути да саднице из производних засада имају доста мању продуктивност и слабијег су здравственог и кондиционог стања, тако да су често засади подигнути са оваквом садницом, са мањим приносом јагоде лошијег квалитета и као такви су мање рентабилни или чак неисплативи.

литература: Јагодасте воћке, Проф.др Јасминка Миливојевић

саветодавац Милорад Јоцковић

Извор: ПССС