Иза породичне куће у Старчеву у којој Данијела Ратков Жебељан живи са супругом Ненадом и синовима налази се права оаза микробиља које ова дипломирана хемичарка и наставница у школи годинама узгаја с љубављу. Ту расте 16 одабраних биљака од којих настају несвакидашњи производи у њеном пољопривредном газдинству.

Међу најзанимљивијим су сир од пасуља (ферментисан био-сир) чији рецепт је Данијела сама смислила, као и био-сир од булгура (дурум пшенице). Сир од пасуља је прекривен прахом у различитим бојама, који настаје када се микробиље осуши у дехидратору на 40 степени, а затим самеље. Све производе под њеним брендом најчешће купују вегани, људи који посте и особе које желе да се хране здраво.

Да је интересовање огромно видело се на Српском веганском фестивалу у Београду, где се штанду бренда Грина није могло прићи од гужве.

– Сад ће седма година како гајим микробиље и клице. Све је кренуло када ми је супруг, иначе инжењер по професији, намонтирао полицу и светло у кућним условима које је симулирало сунчеву светлост- почиње причу Данијела.

Каже да је њен старији син је као тинејџер тренирао триатлон, што је било веома захтевно, те да му је било важно да се здраво храни, а да пре трке не једе пљескавицу или кроасан, већ да узме нешто што би га држало ситим.

– Покушала сам да направим оброке који би нутритивно задовољили његову потребу и тако је настало млеко од житарица. Нисам хтела да га правим од бадема, соје или пиринча, већ од житарица са нашег поднебља, од овса и проса из Војводине. На тај начин син није пио воду кад је трка, већ хранљив напитак који садржи и протеине и масноће – каже Данијела, која је убрзо ове производе почела да прави и за конзументе ван своје породице.

Илустрација: Прво се заинтересовала за производњу микробиља/ ФОТО: Pixabay

Развојни пут
– Кренула сам да учим преко јутјуба и дубље да улазим у свет клица и микробиља. Видела сам да су довољни тегла, газа и гумица и кренула сам да испробавам.

Једног дана сестричина ми је рекла: “Тетка, теби ово супер иде, хајде да ти отворимо инстаграм профил”. Нешто нисам била заинтересована, али већ наредног дана добила сам првих 70 пратилаца – сећа се саговорница портала Приче са душом, која је у међувремену завршила курс за специјалисту у исхрани спортиста.

Данијелу је потом позвала једна жена која је спремала храну за вегане и за људе који су се лечили од најтежих болести, како би за њу узгајала клице, а посао је почео да се шири.

Иако је било тешко доћи до нетретираног семена за клице, односно органског семена, Данијела је успела да издвоји неколико врста које су задовољавале те критеријуме, између осталог и дајкон роткву, броколи, луцерку, влашац.

– Иако све то расте на води, укус је идентичан као код одрасле биљке. Ми смо променили тренд да се продаје посађено микробиље о којем купци треба да даље воде рачуна. Код нас је оно већ исецкано и спаковано у кутијице и људи га могу одмах користити као додатак салатама. Дневно се препоручује од 50 до 70 грама, а наша паковања трају довољан број дана – прича Данијела.

Циљна група
– Од почетка нам фокус није на ресторанима, већ на директној продаји физичким лицима. Истражили смо колике су нутритивне вредности ових биљака и који су њихови здравствени бенефити – надовезује се Данијелин супруг Ненад.

Све биљке у овом газдинству гаје се са идејом да људи могу да их користе у свакодневној исхрани како би побољшали опште стање свог организма или пак поправили ниво гвожђа, на пример.

– За особе са ниским нивоом гвожда препоручује се микробиље цвекле или клице луцерке “алфа алфа”, која може да се комбинује са свеже цеђеним соковима од житних трава. Житна трава се не може млети у блендеру, па смо набавили специјалну машину. Сок цедимо из изданка траве, односно из оног младог жита попут оног које имамо за Божић – појашњава Данијела и истиче да не користи никакве хемикалије и пестициде.

Илустрација: Све су популарнији биљни сиреви

Биљни сиреви
Поред споменутих клица, микробиља и сокова од житних трава, у понуди Грине су и био-сиреви.

Иако је индијски орах у свету најчешћа база за производњу биљног сира, Данијела је желела да остане посвећена подручју на којем живи и направила сир од пасуља тетовца.

Други њен сир је од булгура, односно од дурум пшенице.

– Ове производе смо назвали сиревима, због чега нам је и замерено, али наш пасуљ заиста пролази кроз процес ферментације. У питању је куван бели пасуљ тетовац у који, након млевења, додајемо пробиотски квасац који условљава ферментацију. Назвали смо га Легумино, док се наш други био-сир од булгура зове Булгрина. Сви ферментисани производи су суштински добри за микрофлору црева. У Србији се за ту сврху најчешће једе кисео купус и, нажалост, не користи се много сличних производа тог типа – каже Данијела.

На идеју да направи сир од пасуља дошла је, како каже, из радозналости и жеље да се тржишту понуди још неки производ од тог поврћа у нашој исхрани (поготово у време поста), а не само пребранац и чорбаст пасуљ.

– До сада нисам наишла на информацију да постоји ова врста сира још негде на свету, а рецепт сам сама направила – истиче она.

Каже да што се тиче сира од пшенице, он припада старим занатима са подручја Блиског истока а Данијела га је прилагодила нашем поднебљу те, на пример, уместо маслиновог уља користи хладно цеђено сунцокретово уље из Србије.

Сир од булгура је настао у Либану када су сиромашни људи, пошто нису имали новца за животиње, направили сир од житарица који подсећа на онај од млека.

Сир од пасуља може да траје до месец дана у фрижидеру, а од булгура чак годину дана.

Данијела каже да је од специјалних машина за производњу ипак важније знање, а за булгур и стрпљење и управљање процесом ферментације. Израда сира од пасуља траје три дана, док је за сир од булгура потребно три недеље.

– Реч је о јаком, тешком сиру који може лепо да иде уз вино, и салату од клица, као мезе. Недавно смо на Фестивалу сира били једини који смо имали сир без млека. Међутим, скоро сви посетиоци штанда су мислили за сир од пшенице да је козји сир – открива Ненад

Породица Ратков продаје своје производе на фестивалима и преко њиховог сајта. Производња је ограничена, али успевају да одговоре на све наруџбине.

– Само сађење и заливање биљака изискује много времена, а где су тек израда и паковање производа. Ја се више бавим тим делом посла, док је супруг задужен за маркетинг и продају. Као дипломирани хемичар одувек сам волела да експериментишем, а да будем искрена, једно те исто јело не умем да скувам на исти начин. Ненад је годинама радио у великим системима, где је водио сегмент продаје, тако да је одличан трговац – рекла је Данијела и на крају одговорила на питање о томе шта јој је највећа мотивација.

– Испуњава ме чињеница да постоји толико могућности да од нечега направите другачију храну, а с друге стране ми се у Србији, када је реч о одређеним намирницама, хранимо једнолично. Изазов ми је био да од пасуља који једемо на свега неколико начина направим нешто ново и здраво – рекла је Данијела.

Извор: https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3908485-prvi-domaci-sir-od-pasulja-jedinstveni-proizvodi-profesorke-hemije-posebno-trazeni-u-vreme-posta

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.